Prokelj, poznat i kao kelj pupčar ili briselski kupus, povrće je iz porodice kupusnjača koje izgleda kao minijaturna glavica kupusa. To je dvogodišnja biljka koja u prvoj godini razvija stablo visine od 50 do 70 cm, sa glavicama prečnika oko 5 cm. Jedna biljka može proizvesti do 100 glavica, ukupne težine do tri kilograma. Otporan je na hladnoću i može podneti temperature do -12°C, pri čemu najbolje uspeva u jesen, kada su dani vedri, a noći prohladne sa blagim mrazom. Toplo vreme i prekomerna upotreba azotnih đubriva mogu negativno uticati na formiranje kvalitetnih glavica.
Za uspešan uzgoj prokelja važno je pravilno pripremiti parcelu. Oranje zemljišta na dubinu od 25 cm vrši se u oktobru ili novembru, a pre sadnje se dodaju đubriva. Seje se u aprilu, a rasađuje krajem juna ili početkom jula za jesenju potrošnju. Za zimsku i ranu prolećnu potrošnju, rasađivanje se obavlja dvadesetak dana kasnije. Prokelj zahteva redovno zalivanje zbog plitkog korena i bujne vegetativne mase, uz dodatno prihranjivanje azotnim đubrivima. Zaštita od štetnih insekata, poput kupusne muve i puževa, ključna je za očuvanje biljke.
Prokelj i samo prokelj
Berba prokelja počinje četiri meseca posle rasađivanja i može trajati sve do proleća. Nakon prvih mrazeva, plod postaje slađi, a glavice se beru sukcesivno, od osnove ka vrhu biljke. Prokelj dobro podnosi sneg i hladnoću, a listovi ga prirodno štite pri niskim temperaturama. Ipak, ispucale glavice ne treba koristiti jer su gorke.
Nutritivno, prokelj je bogat vitaminima K, C, A, folnom kiselinom i mineralima poput mangana, kalijuma i gvožđa. Sadrži malo kalorija, ali obiluje vlaknima, čineći ga dijetetskim i zasitnim povrćem. Njegovi fitonutrijenti, posebno glukozinolati, dokazano štite od raka i imaju antioksidativna svojstva. Prokelj takođe pomaže u snižavanju holesterola i smanjenju upala.
Prokelj je najukusniji kada se peče u rerni, prži u tiganju ili kuva kratko u ključaloj vodi. Odlično se kombinuje sa slaninom, belim lukom, maslacem, sirom i začinima poput ruzmarina i timijana. Koristi se kao prilog, u salatama, pastama ili kao deo azijskih jela. Dodaci poput parmezana, balzamiko sirćeta ili kestenja dodatno obogaćuju njegova jela.
Izvor: Dobro jutro
