Prolećna setva: kako teku pripreme, šta će se sejati?

Setva je i dalje aktuelna tema, što vama, dragi čitaoci, ne treba posebno apostrofirati. Samim tim, prodiskutujmo je još malo.

Poljoprivrednici se suočavaju sa najvažnijim zadatkom u godini – setvom šećerne repe, soje, suncokreta, kukuruza i drugih useva, kako ovog, tako i narednog meseca. Blaga zima, koja je neobično prisutna, značajno je ubrzala pripremne aktivnosti i planiranje setve jarih kultura. Imajući u vidu tešku prethodnu sezonu, posebno kada je reč o cenama ratarskih kultura, kao i nestabilnost tržišta koju utiču različiti faktori, posebno geopolitički, poljoprivrednici se suočavaju sa mnogim neizvesnostima, dilemama i strepnjama dok pristupaju setvi.

Kako će setva proći? Reč proizvođača, ali i struke

Ratari, kako kažu, nisu zadovoljni trenutnom vlagom u zemljištu i nadaju se da će najavljene padavine donekle poboljšati situaciju do sredine marta, kada bi, prema agrotehničkim smernicama, trebalo početi sa setvom šećerne repe. Gornji slojevi zemljišta, posebno u Vojvodini, postali su prilično tvrdi zbog nedostatka značajnih padavina.

„Za ratare na severu Pokrajine u ovom momentu to je velika muka. Zbog stanja zemljišta može se očekivati i veća potrošnja goriva što, uz sve inpute, u krajnjem zbiru poskupljuje troškove proizvodnje“, rekao je Miroslav Kiš, paor iz Verušića.

Veliki broj poljoprivrednih proizvođača, u skladu sa svojim resursima i posebno vodeći računa o rotaciji useva, pripremio je plan setve za svoja poljoprivredna zemljišta. Poslednjih dana, intenzivno se naručuje i nabavlja neophodan materijal za setvu od dobavljača, dok je mnogo proizvođača već nabavilo seme, gorivo, đubrivo, pesticide…

Cene dodatno koče

Posebno zabrinjava ratare što su semenske sorte veoma skupe, a njihova dostupnost na tržištu je ograničena. To posebno važi za semenski kukuruz, koji je u nekim slučajevima poskupeo za oko 20-30 odsto, zavisno od dobavljača. Stručnjaci objašnjavaju da je glavni razlog za smanjenu ponudu određenih FAO grupa i hibrida loša proizvodnja semena. Što se tiče mineralnih đubriva, za sada ima dovoljno, pri čemu je cena u opadanju, ali potražnja je slabija, što izaziva strahove stručnjaka da bi ovogodišnji prinosi mogli biti niži.

Zbog svega navedenog, mnogi poljoprivrednici su nezadovoljni, zabrinuti i razmatraju kako da, uz trenutno niske cene ratarskih kultura, koje neki još uvek imaju na lageru, što ekonomičnije obave setvu.

„Ukoliko žele da na vreme obave setvene radove, prinuđeni su da se zbog nedovoljno svojih sredstava zadužuju i podižu nimalo jeftine kredite kod banaka,“ veli agroanalitičar Milan Prostran. „Trenutno, kakva je situacija s inputima, računica ratara je da će setva kukuruza, i uz subvencionisano gorivo, koštati najmanje oko 80.000,pa i više dinara po hektaru. Na to treba dodati i cenu zakupa zemlje, koja je, u odnosu na iznajmljivanje državnih oranica, znatno skuplja kod privatnih lica“.

U Udruženju “Žita Srbije” ističu da poljoprivrednici trenutno doživljavaju izuzetnu neizvesnost pred setvu. Veliki broj njih nema jasnu predstavu o tome koje kulture da seju, s obzirom na trenutne cene na tržištu. „Bez obzira na sve, očekuje se da i ovog proleća površine pod kukuruzom ponovo budu najveće. Unazad tri godine evidentno je povećanje površina pod kukuruzom, koje su odoka 900.000 stigle do milion hektara. Očekujemo da će toliko biti zasejano i ovog puta, a najavljuju se i znatno veće parcele pod sojom, za koju se očekuje bolja cena“, rekla je Sunčica Savović, direktorka Udruženja ”Žita Srbije.

Lamenti ratara

Očekuje se da će ove godine broj parcela pod sojom biti značajno veći. Nakon loše 2022. godine, kada su suša i štete odnele veći deo prinosa, mnogi proizvođači su odustali od sejanja soje u 2023. godini. Ovo je rezultiralo rekordno niskim površinama pod ovom kulturom. Međutim, prognoze za ovu sezonu sugerišu da će se površine pod sojom ponovo povećati. To ima smisla jer soja ima značajnu ulogu u plodoredu i stočarskoj proizvodnji, koja je od ove godine značajnije subvencionisana.

Kada je reč o planovima poljoprivrednika pre no što setva krene, situacija je raznolika. Mnogi se oslanjaju na tradicionalne pristupe i planiraju da seju više različitih useva kako bi umanjili rizik od eventualnih neuspeha. Ratar Ljubomir Crveni iz Turije ističe da je prošle godine imao lošu sezona. Dodao je kako se nada boljem ishodu ove godine, uz povoljnije vremenske prilike i stabilnije cene na tržištu. Sa druge strane, poljoprivrednik Žarko Kobilarov iz Zmajeva planira da zadrži osnovne kulture kao što su kukuruz, pšenica i soja. On tvrdi da je prošle godine uspešno predvideo rast cene suncokreta zbog situacije u Ukrajini.

Zadrugarstvo i njihovih par centi

Poljoprivredne zadruge u Vojvodini aktivno se pripremaju za prolećnu setvu, obrađujući kako svoje tako i parcele svojih članova i kooperanata. U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da su zadrugari uglavnom dovoljno snabdeveni repromaterijalom, a primećuje se trend povećanja setve ekstenzivnijih kultura koje zahtevaju manje ulaganja i manje rizike.

Generalno, očekuje se da će setva ove godine biti skuplja i neizvesnija u poređenju sa prethodnom godinom. Nabavka semena predstavlja dodatni izazov, iako stručnjaci smatraju da ne bi trebalo da bude većih problema, osim možda za neke specifične hibride. Pozitivno je što poljoprivrednici najavljuju povećanje površina pod sojom, posebno zbog prisustva kompletne proizvodne linije za ne-GMO soju u Srbiji. Ipak, sve ovo su samo procene. Tek će pravo stanje na poljoprivrednim površinama biti jasnije kada se krajem maja završe svi radovi na njivama.

Izvor: Poljoprivrednik