Naslovna Poljoprivreda Promena klijavosti semena u kućnim uslovima

Promena klijavosti semena u kućnim uslovima

283
0

Nije uvek moguće isplanirati količinu semena povrća koje vam je potrebno. To će vam reći svaki dobrostojeći ratar. S obzirom na visoku cenu sortnog semena, povrtari zadržavaju preostalo seme iz setve za narednu sezonu. Iako je ovo seme odabrano, stajanjem gubi određeni procenat sposobnosti klijanja.

U narednoj sezoni, preporučuje se provera kvaliteta tog semena, a to se može izvesti i bez potrebe za skupom laboratorijskom opremom. Dovoljno je osloniti se na iskustva prethodnih generacija.

Adama
Adama

Stare metode provere semena – pusti ga nek plivne

Brz test uključuje potapanje semena u rastvor kalijum-permanganata ili obične kuhinjske soli. Klijavo seme će potonuti na dno, dok će neprijateljsko, neklijavo seme isplivati na površinu.

Prvo, u posudi se priprema blagi rastvor kuhinjske soli. Na primer, za seme krastavca koristi se rastvor od 30 grama soli u litru vode, dok za papriku, paradajz, patlidžan, kupus, koristi se rastvor od 50 grama soli u litru vode. Semenke se potapaju u slani rastvor. Jednostavno je potopiti 100 semenki i ostaviti ih 10 do 15 minuta. Potom se sakupljaju i broje, što olakšava izračunavanje klijavosti. Klijave semenke, one koje su ostale na dnu, se beru, dobro isperu u nekoliko voda, osuše, a zatim mogu biti posejane.

Foto: Pixabay

Za ispitivanje klijavosti tikvica i tikava koristi se drugi metod. Suvo seme se postavlja u tankom sloju na ravnu površinu. Ponovno je najbolje odvojiti 100 semenki radi lakšeg brojanja. Plastična flaša s poklopcem se dobro zatvori i protrlja. Flaša će steći elektrostatički naboj, i dovoljno je provesti je iznad semenki. Neklijavo seme će se zalepiti za flašu, što nam omogućava utvrđivanje broja klijavih zrna. Radi veće pouzdanosti, postupak se može ponoviti nekoliko puta.

Salvetašenje

Sledeći važan korak u procesu je provera zdravstvene ispravnosti semena, koja ne obuhvata samo sposobnost klijanja, već i budući razvoj biljaka. Klijalište se priprema tako što se sterilna gaza potopi u ohlađenu prokuvanu vodu, raširi na tanjir i preko nje rasporede deset semenki iz klijavog skupa.

„Ginkgo_Seed (Japan)“, fotografisao Aomorikuma, licencirano pod CC BY-SA 3.0
Izvor: Wikimedia Commons

Ovaj sklop se pokrije vlažnim papirom i stavi u polietilensku vrećicu sa rupama. Nakon nekoliko dana, kada semenke proklijaju, klijalište se otvara, a klijanci detaljno pregledaju. Ako nema abnormalnosti, poput biljaka bez korena ili nadzemnog dela, krivih ili neobičnih boja, smatra se da su semena klijala. Dalje se određuje procenat semena sa klicom, a ukoliko je taj procenat iznad 80 posto, seme se smatra pogodnim i za komercijalnu proizvodnju rasada.

Dezinfekcija sopstvenog semena

Povrće koje se uzgaja iz sopstvenog baštenskog semena može teže održati zdravim u narednom rastu. Seme „s tavana“ ima opravdanje samo kada se želi sačuvati neka domaća i vredna populacija, kao što su „futoški kupus“, „lokošnička paprika“ i druge sorte paprike, paradajza, tikvi, lubenica, dinja.

Image by ASphotofamily on Freepik

Kako bi očuvali sortu i zdravo seme, ljubitelji „futoškog kupusa“ praktikuju trostruku dezinfekciju prema preporuci stručnjaka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, doktora Slobodana Vlajića. Dezinfekcija uključuje termičku obradu, potapanje u rastvor masne sode i zatim u rastvor varikine, praćeno pažljivim ispiranjem i delimičnim sušenjem, nakon čega je seme spremno za setvu.

Izvor: Dobro jutro