U svečanoj sali Matice srpske u Novom Sadu održan je naučni skup posvećen uticaju promene klime na iskorišćavanje genetskog potencijala vinove loze.
Institut za primenu nauke u poljoprivredi iz Beograda i Matica srpska iz Novog Sada zajednički su organizovali naučni skup. On je održan s namerom da eksperti proširenoj publici predstave istraživanja posvećena genetičkim resursima i mogućnostima adaptacije lokalnih sorti na različite ekološke faktore u uslovima klimatskih promena. Ovaj skup takođe je poslužio kao prilika da se, nakon dve decenije od poslednjeg savetovanja vinogradara, okupe naučnici, stručnjaci, savetodavci, proizvođači vina, i svi drugi koji su na bilo koji način povezani s vinogradarstvom i vinarstvom.
Intenzivno zanimanje prisutnih, njih 120, dodatno potvrđuje da postojeće lokalne, autohtone i regionalne sorte vinove loze, kao i novoformirane domaće sorte, predstavljaju bogatu temu za naučna istraživanja. Takođe, interesovanje proizvođača grožđa i vina naglašava ogroman genetski potencijal koji ove sorte poseduju.
Predsednik naučnog odbora skupa doc. dr Darko Jakšić obratio se prisutnima tokom otvaranja događaja. „U uslovima aktuelnih klimatskih promena i ekstremnih meteoroloških dešavanja, zadatak domaće nauke jeste da uloži više napora u očuvanju našeg genetičkog vinogradarskog blaga. u su uključena i istraživanja potencijala naših sorti, kako bi se dokazala tipičnost i jedinstvenost vina od grožđa lokalnih sorti proizvedenih u specifičnim uslovima teroara 101 rejoniranog vinogradarsko – vinarskog područja Srbije. Naša naučna zajednica sposobna je da se suoči sa izazovima klimatskih promena kao i da sačuva, razvije i valorizuje dragocenu genetsku baštinu raznovrsnih sorti vinove loze u Srbiji.“
Promena klime tek jedan od problema modernog vinogradarstva
Veliku podršku razvoju ovog sektora pružilo je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede ii šumarstva. Danijela Mirjanić, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obratila se učesnicima skupa. Istakla je da je Ministarstvo dugoročno posvećeno unapređenju vinogradarsko-vinarske proizvodnje. Inicijativa je započeta usklađivanjem domaćih propisa s pravilima Evropske unije. Nastavljena je implementacijom različitih EU standarda. Među njima spadaju Vinogradarski i Vinarski registar, sistem geografskog porekla, pravilno deklarisanje vina i drugi standardi. Sve je ovo rađeno, navodi ona, s ciljem ubrzanog razvoja ove grane.
„Iako nemamo dovoljno površina pod vinogradima i mnogo više uvozimo vina nego što ih izvozimo, primetno je da kvalitet naših vina vrtoglavo raste. A da se pojedine domaće oznake geografskog porekla dobro pozicioniraju kako na domaćem tako i na stranom tržištu,“ istakla je.
U nastavku izjave, Mirjanić je dodala da su naša vina nosioci brojnih priznanja i nagrada na međunarodnim takmičenjima. To nas, tvrdi ona, čini prepoznatljivim na tom nivou. „Pomoć vinogradarsko-vinarskom sektoru se ogleda kroz dodelu subvencija iz nacionalnog i IPARD programa za podsticanje podizanja vinograda, opremanja i izgradnje vinarija, podršci proizvodnji vina sa geografskim poreklom ali i merama adaptacije na klimatske promene. Takođe, Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa međunarodnom FAO organizacijom sprovodi projekat „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“. Svedoci smo da klimatske promene diktiraju nove uslove proizvodnje grožđa i vina. Razmišlja se i o izmenama postojeće rejonizacije vinogradskih područja. Zato ovaj naučni skup predstavlja veliki korak ka unapređenju vinogradarsko–vinarske proizvodnje kod nas.“
Izvor: AgroTV
