Promene klime će značajno uticati na zemljište pogodno za uzgoj hrane i drva, stavljajući proizvodnju ova dva ključna resursa u direktnu konkurenciju. Nova studija sa Univerziteta u Kembridžu ukazuje na to da se regioni pogodni za proizvodnju hrane pomeraju prema severu, što stvara pritisak na zemljište potrebno za rast drveća. Drvo je osnovni materijal u mnogim aspektima savremenog života, uključujući papir, karton, nameštaj i zgrade.
Prema studiji, kako se zemljište pogodno za poljoprivredu širi prema severu, biće sve veći pritisak na zemljište koje je trenutno rezervisano za proizvodnju drva. Ovo je posebno značajno jer globalna potražnja za hranom i drvetom raste, a promena klime pogoršava ovu konkurenciju.
U najgorem slučaju, bez preduzimanja mera za smanjenje emisije ugljen-dioksida, više od četvrtine postojećeg šumskog zemljišta biće preuređeno za poljoprivredu do kraja veka. Oko 320 miliona hektara šumskog zemljišta, što je otprilike veličina Indije, može postati pogodno za uzgoj hrane.
Stanje oko drveća danas
Većina šuma za proizvodnju drva nalazi se u severnoj hemisferi, posebno u SAD-u, Kanadi, Kini i Rusiji. Studija je pokazala da će do 2100. godine 90% trenutnog šumskog zemljišta koje će postati pogodno za poljoprivredu biti u ovim zemljama. Posebno, desetine miliona hektara zemljišta za proizvodnju drva u Rusiji će postati pogodno za poljoprivredu, više nego u SAD-u, Kanadi i Kini zajedno. Ovo može imati posledice za uslove uzgoja ključnih useva kao što su krompir, soja i pšenica.
Studija ukazuje na to da postoji ograničena površina pogodnog zemljišta na planeti za proizvodnju hrane i drva. Kako se poljoprivreda širi prema severu zbog promena klime, biće sve veći pritisak na proizvodnju drva. Globalna potražnja za hranom se očekuje da će se udvostručiti do 2050. godine. Sličan rast potražnje očekuje se i za drvo, koje je niskokarbonska alternativa za beton i čelik.
Premeštanje proizvodnje drva u borealne ili tropske šume nije održiva opcija. Naposletku, to bi moglo osloboditi velike količine ugljen-dioksida i ugroziti biodiverzitet. Glavni ekološki rizik je prelazak proizvodnje drva u preostale oblasti primarnih šuma u tropskim ili borealnim zonama. A te zone, podsećamo, su ključne za globalni biodiverzitet.
Ispitivanja i rezultati
Istraživači su koristili satelitske podatke i prognoze pogodnog poljoprivrednog zemljišta za ključne useve. Koristeći ove podatke, stručnjaci su analizirali buduće promene u proizvodnji hrane i drva. Čak i u najboljem slučaju, gde se postignu ciljevi neto nulte emisije, i dalje će biti značajnih promena u pogodnim regionima za proizvodnju drva i useva.
Proizvodnja drva doprinosi globalnim ekonomijama sa više od 1,5 triliona dolara godišnje, dok talasi vrućine i požari izazivaju velike gubitke šumskih područja. Promene klime takođe pokreću širenje štetočina poput kore svrbeža, koje napadaju drveće. Očekuje se da će promene klime učiniti tropske oblasti previše vrućim za uzgoj hrane i smanjiti pogodnost velikih oblasti južne Evrope za proizvodnju hrane i drva.
Izvor: Science Daily
