Ako pitate ratare o 2023. godini, nećete dobiti odgovore prepune entuzijazma. Uglavnom ćete čuti sličan odgovor – prošla godina je bila preteška! Za pojedine je ovo čak bila jedna od najtežih godina u proizvodnji, ikada, naročito kad su jare biljne vrste u pitanju. Proizvodnja je propatila zbog olujnog nevremena i grada, koji su u pojedinim atarima doslovce desetkovali rod. Na sve to, i cene merkantilne robe u otkupu bile su izuzetno, čak i uvredljivo niske, naspram troškova ulaganja u proizvodnju.
Ratare počuj, vapaj im poštuj
Goran Vuković, ratar iz Šatrinaca, ističe da će godina u ratarstvu ostati zapamćena po negativnom uticaju nepovoljnih vremenskih uslova, olujnih nevremena i gradonosnih padavina na prinose prolećnih useva. Takođe naglašava da će biti upamćena po izuzetno niskim cenama ratarskih kultura.
„Što se tiče mene lično izuzetno loše, a mislim da i moje kolege ne mogu ništa bolje da kažu na tu temu,“ započeo je lament Vuković. „Jer imali smo mi u ovom kraju loše vremenske uslove. Suncokret je oboren bio 50-70%. Nije se mogao pokupiti, skinuta je u proseku jedna tona po jutru. Imamo loše cene svih poljoprivrednih useva u odnosu na prošlu godinu. Ništa nije bilo bolje sa kukuruzom jer je bio oboren sa 40-50%. Imamo loš prinos i izuzetno loše cene.“
Čurug i Subotište podjednako muke tište
Čuruški ratari su ocenili proizvodnu godinu kao nepovoljnu za proizvodnju poljoprivrednih kultura. Željko Labus iz Čuruga je izjavio da je godina bila teška, kako po pitanju prinosa, tako i što se tiče cena. On je dodao da su elementarne nepogode zahvatile njihov atar, i da će poslovanje biti izazovno, verovatno sa nula dobiti.
Goran Koldžić iz Subotišta je izrazio očekivanje da će imati gubitke u proizvodnji ratarskih kultura. On je istakao da je ova godina nezapamćena i da, u njegovih 60 i nešto godina iskustva, nikada nije doživeo da svi ratarski usevi budu u minusu u jednoj godini.
Poljoprivrednici su svesni da se visoki i stabilni prinosi mogu postići samo primenom punog spektra agrotehnike u proizvodnji poljoprivrednih kultura. Oni planiraju da, u skladu sa svojim ekonomskim mogućnostima, neće štedeti na upotrebi mineralnih đubriva i deklarisanih semena.
Izvor: AgroTV