Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Prostran, Matijević i Šolaja o odnosu koji IKT i poljoprivreda imaju

Prostran, Matijević i Šolaja o odnosu koji IKT i poljoprivreda imaju

99
0

Agroekonomista Milan Prostran očekuje da će izvoz hrane ove godine biti na nivou izvoza IKT usluga, barem sudeći po trenutnim brojkama. Međutim, upozorava da se radi o potpuno različitim privrednim sektorima.

„Možda jeste zanimljivo uporediti brojke, ali te dve oblasti imaju različit karakter. Kod proizvodnje hrane nije sve u novcu. Poljorivreda ima strateški karakter. Morate nahraniti stanovništvo, a svaka zemlja teži da bude što više prehrambeno samostalna,“ veli Prostran.

Foto: Printscreen/NovaS

Poljoprivrednu proizvodnju i trgovinu obeležavaju značajne promene. Poslednje dve godine su pokazale da ekstremni vremenski uslovi i suše mogu ozbiljno uticati na poljoprivredu, dok su ratovi pokazali kako geopolitički faktori mogu uticati na snabdevanje hranom.

„Prošle godine je cena pšenice bila i do 416 dolara po toni, a danas je 180 do 200. Kukuruz je koštao oko 360 dolara po toni, a danas je 120-130 dolara. Prošle godine smo videli kako zbog rata u Ukrajini mnoge zemlje strahuju da li će imati hrane, kako se zabranjuje izvoz. Da je nama dozvoljeno da izvozimo žitarice prošle godine po tim cenama i izvoz bi bio mnogo veći. Opet, da nismo imali svoju hranu i morali da uvozimo po tim cenama, morali bi zlatom da je plaćamo,“ nadodaje na prethodno stručnjak.

Image by Racool_studio on Freepik

Prostran et al.: „IKT i poljoprivreda različitog karaktera“

Poljoprivreda i izvoz hrane u zemlji su u teškoj situaciji. Kako Prostran ističe, smanjuje se obradiva površina, a poljoprivredna proizvodnja se vraća ekstenzivnoj praksi. Stočarstvo je posebno pogođeno i potrebno će biti dug period da se oporavi. Izazovi u sektoru su evidentni, sa smanjenom upotrebom kvalitetnog semena i đubriva. Trenutni izvoz hrane ne iskorištava puni potencijal zemlje, dok druge zemlje slične veličine, poput Danske, ostvaruju znatno veći izvoz hrane.

Iako IKT sektor može da se pohvali time da je prestigao poljoprivredu po udelu u BDP-u, taj udeo i dalje ostaje relativno nizak. Analitičar IT tržišta, Milovan Matijević, ukazuje da doprinos IKT sektora BDP-u, u poređenju s poljoprivredom, nije značajan, s obzirom na to da je poljoprivreda tek sedma ili osma grana privrede po udelu u nacionalnoj ekonomiji.

YouTube Screenshot
Izvor: Benchmark

„„Tako veliki rast IKT sektora ukazuje na to da je se radi o jednom od najvitalnijih delova privrede. Takođe, nalazi se na niskoj osnovici i po prihodima i po izvozu. Pa se beleže tako visoke stope rasta,“ veli Matijević, dodajući da deo IT-a koji je izvozno orjentisan, i.e. proizvodnja softvera, buja po godišnjim stopama od po 20-30%. „Domaći IT sektor napreduje, ali sporije. Očekuje se dalji rast IT-a, pa i ulaganja u IT, jer se oslanja na ulaganja u klijente. Nije neočekivano da nastavi da raste po dvocifrenim stopama.“

IKT preuzima i građevinarstvo

Direktor Vojvođanskog IT klastera, Milan Šolaja, naglašava da smo u poslednje četiri godine ostvarili dvocifreni rast domaćeg IT sektora. Šolaja izražava optimizam oko dostizanja iznosa od milijardu evra ove godine, što bi bilo sjajno za sektor. On smatra da investicije u IT pokazuju razvoj tehnologije u ekonomiji, te dodaje da kvalitetan rast ima ključnu ulogu u ovom procesu.

YouTube Screenshot
Izvor:
Naučno-tehnološki park Novi Sad

Kada je reč o strukturi prošlogodišnjeg BDP-a, IKT usluge, sa bruto dodatom vrednošću od tri milijarde evra, bile su ispred poljoprivrede i građevinarstva posle prvih tri kvartala ove godine, čime su doprinele dinamičnom rastu sektora. Šolaja ne vidi razlog zašto se ne bi nastavio ovaj pozitivan trend u IT sektoru.

Izvor: Danas

Pogledajte i: Programirana Srbija! IKT sektor prvi put više doprinosi BDP-u od poljoprivrede

Prethodni tekstProgramirana Srbija! IKT sektor prvi put više doprinosi BDP-u od poljoprivrede
Sledeći tekstRatari (konačno) u nečemu zadovoljni! Stanje useva ozime setve kako treba