Naslovna Poljoprivreda Mehanizacija Protivgradne rakete raritet svuda sem u Srbiji

Protivgradne rakete raritet svuda sem u Srbiji

106
0

Veoma mali broj zemalja danas koristi protivgradne rakete, za koje stručnjaci kažu da se mogu koristiti samo u eksperimentalne svrhe. Pritom, za zaštitu od grada postoje druge, znatno efikasnije metode. Da nije bilo ispaljivanja raketa u oblake, došlo bi do katastrofe, a jedino rakete mogu da nas spasu.

Izvor: Shutterstock/FlorinRO

Ova poslednja rečenica je jedan od mnogih komentara o protivgradnim raketama koje „štite“ poljoprivrednike i sve nas od grada. Dotični je izrečen nakon što su grad i obilne kiše prošle nedelje oštetili mnoge zasade širom Srbije. Međutim, stručnjaci upozoravaju da rakete nisu efikasne u razbijanju grada i da postoje mnogo efikasniji načini zaštite koji se retko koriste u Srbiji.

Veoma mali broj zemalja koristi protivgradne rakete, koje stručnjaci smatraju prikladnim samo za eksperimentalne svrhe, dok su za zaštitu od grada dostupne mnogo efikasnije metode. „Ispitivanjima je ustanovljeno da je efikasnost protivgradnih raketa na veoma niskom nivou te da bi bilo isplativije i mnogo efikasnije okrenuti se drugim vidovima zaštite,“ rekao je za Novu ekonomiju klimatolog i profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu, Vladimir Đurđević.

YouTube Screenshot
Izvor: RTRS Vijesti

Hoće li se protivgradne rakete ukinuti kod nas? I koje su alternative?

Najefikasnije alternative za zaštitu od grada su osiguranje, koje sprečava finansijski gubitak ako do štete dođe, i postavljanje protivgradnih mreža koje fizički sprečavaju štetu.

Protivgradne mreže se u Srbiji koriste u intenzivnoj proizvodnji od 2006. godine, prvo na zasadima jabuke, a kasnije i na drugim voćarskim kulturama, pretežno kruškama, te „nešto malo i na breskvama, borovnicama, malinama i vinovoj lozi.“ „Ove vrste su najprofitabilnije, pa se isplati ulagati u postavljanje protivgradnih mreža,“ napomenuo je Dragan Radivojević, profesor voćarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

YouTube Screenshot
Izvor: Kopernikus RTV Raška

On je istakao da postavljanje mreža košta i do 20.000 evra po hektaru, a ponekad i više. Ali su mreže najefikasniji sistem zaštite zasada. Stručnjaci smatraju da se ulaganje u protivgradnu zaštitu najviše isplati kod zasada voća namenjenog svežoj potrošnji. Ovo je posebno slučaj kod „najvrednijeg“ voća kao što su jabuke, kruške i borovnice. Naposletku, kod njih se ulaganje najbrže vraća.

Izvor: AgroNews