Puno je faktora koji utiču na to da li već sad treba uraditi prvu prihranu pšenice.
https://boljazemlja.com/situacija-je-zabrinjavajuca-sve-je-manje-goveda/
U svakom slučaju, pre prihrane poljoprivrednici moraju znati šta usevu nedostaje, kako bi prihrana bila adekvatna, a ulaganje i finansijski troškak opravdan.
Pomoću N-min metode najbolje ćete utvrditi koje količine azota su vam potrebne na vašim parcelama. Analize su u toku i najbolje ih je uraditi sada, u drugoj polovini januara. Ako je usev baš nedovoljno razvijen, analiza se može uraditi i kasnije. Maloj biljci ne treba puno hrane, ali kada krene njen razvoj, kada uđe u fazu bokorenja i potreba za hranom je veća.
Analize zemljišta pre prihrane moraju biti sveže, jer će samo tada moći da vam donesu korist.
Potrebno je sagledati sve parametre: od kondicije useva, preko rezultata analize zemljišta pa sve do praćenja vremesnke prognoze, kako bi se donela najbolja odluka. Nije lako savetovati da se prihranjuje ili ne, ako ne znamo sve parametre. Naime, obično se rade dve prihrane pšenice, ako nije urađeno osnovno đubrenje pred setvu. Tu drugu, korektivnu, radite 30 dana nakon prve. Obično se prva radi sa UREOM, pa morate znati da je potrebno mesec dana da hraniva dopru do korena. A usvajanja hraniva nema dok se temperatura ne podigne iznad 5 stepeni, to je takođe važno znati.
NEDOSTATAK AZOTA – DVE PRIHRANE
Ako se N-min analizom ustanovi da je nedostatak azota viši od 60kg po hektaru, tada se mora ići na dve prihrane. Neophodno je podeliti aktivnu materiju, a ostatak dati u drugoj prihrani, nakon 30 do 40 dana. U prvoj prihrani najčešće se ide sa UREOM sa 46% azota, a valja spomenuti i to da se ona najsporije rastvara u zemljištu. A ako je nedostatak manji od 60kg/ha, onda se to može regulisati sa jednom prihranom. A sa njom onda ne treba žuriti, ističe naš sagovornik.Naravno, tu su i folijarna đubriva, koja se primenjuju prilikom fungicidnih tretmana. Takva đubriva su i tako reći najbrža. Biljka ih usvaja preko lista, međutim to se radi tek krajem marta.
Uvek bi trebalo imati u vidu da se azotna đubriva veoma lako ispiraju. Zato znajte da ukoliko nekoliko dana posle prihrane pšenice padne jedna jaka, velika kiša, nećete imati efekat koji ste želeli.
Više o prihrani pšenice ureom, možete čuti od najboljih poljoprivrednih proizvođača u prilogu iz naše emisije “Bolja zemlja”…
