Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Prvo prihranjivanje strnih žita početkom marta

Prvo prihranjivanje strnih žita početkom marta

373
0

Proizvođači strnih žita u Pčinjskom okrugu prvo prihranjivanje useva ove godine će obaviti početkom marta, krajem zimskog mirovanja biljaka.

Setva strnih žita u ovom okrugu je, kako je objasnila Nada Lazović Đoković, savetnica za ratarstvo u vranjskoj PSSS, izvršena na sedamdeset odsto površina u optimalnom roku, što znači da su usevi sada u fazi razvoja sa dva do tri lista, još uvek nisu počeli da se granaju.

Image by DESPIERRES from Pixabay

Prihranjivanje strnih žita po preporučenoj šemi

Kada je u pitanju prihranjivanje, preporučuje se pridržavanje odgovarajuće šeme. U početku prolećnog dela vegetacionog perioda, pšenica ima visoke zahteve prema svim mineralnim elementima ishrane, posebno prema ključnim elementima kao što su azot, fosfor i kalijum. Usvajanje hraniva postepeno će se povećavati, dostižući svoj vrhunac pred kraj faze grananja i neposredno pre početka fazne promene u oblikovanju klasa, što predstavlja ključan trenutak za mineralnu ishranu strnih žita.

„Za prvo prihranjivanje upotrebiti 70% azota, a 20 % do 30% azota treba ostaviti za korektivno prihranjivanje koje treba obaviti krajem marta i početkom aprila,“ veli Lazović Đoković.

Image by Frauke Riether from Pixabay

U daljem obrazloženju, ona naglašava važnost da poljoprivrednici uvek imaju neku meru za potencijalne dodatne intervencije. Naposletku, prekomerna količina azota može biti štetna, a reverzija tog procesa nije moguća.

Preporučene količine azotnog đubriva za prihranjivanje pšenice su između 45 i 70 kilograma po hektaru, dok za ječam iznose od 30 do 50 kilograma po hektaru, s obzirom na povoljnu vlažnost zemljišta, koja se proteže i do dubljih slojeva. Ovo je od izuzetne važnosti za kasnije faze rasta i razvoja useva, kao i za optimalnu aktivnost korisnih mikroorganizama, te mobilizaciju i usvajanje hranljivih materija iz zemljišta.

Izvor Pixabay

Preporučeni pristup za optimizaciju prolećnog đubrenja azotom je izvršiti analizu sadržaja mineralnog azota (Nmin) u zemljištu, koji čine amonijum (NH4+) i nitratni (NO3-) joni. Treba imati na umu da su ovi oblici azota ključni za direktno usvajanje od strane biljaka. Upravo su zato dominantni faktor u proračunu potreba za prolećnom prihranom ovim elementom.

Malo o azotu

U nastavku izjave, Lazović Đoković se dotakla teme mineralnog azota. „Sadržaj mineralnog azota u zemljištu u najvećoj meri je direktna posledica prethodne jesenje prihrane mineralnim đubrivima kojima unosimo njegov amidni oblik (urea) ili amonijum (MAP, amonijev sulfat, NPK). Nitratni azot ne bi trebalo koristiti u jesenjoj prihrani (sadrže ga KAN, AN, SAN),“ rekla je Lazović Đoković.

Image by PixelAnarchy from Pixabay

Pored toga, naglasila je da uz mineralna đubriva, azot može biti unet u zemljište i putem jesenjeg organskog đubriva, pri čemu njegovo dejstvo na prolećne koncentracije mineralnog azota zavisi od vrste organskog đubriva i brzine mineralizacije. Pokazalo se da su organska đubriva u tečnom obliku, kao i stajnjak, najefikasniji u brzom oslobađanju azota, što ga čini najbrže dostupnim biljkama.

Ratari obično sprovode prolećnu prihranu azotom bez prolećne analize zemljišta i plana đubrenja koji se pravi u jesen. Ako ratar odluči da izostavi prihranu, to će rezultirati nižim prinosima. Stoga je izuzetno važno da biljka već od ranog prolećnog kretanja vegetacije ima dovoljno azota. Niže koncentracije će uticati na slabiju segmentaciju konusa rasta, tj. biće zametnuto manje klasića što se ne može nadoknaditi kasnije.

Image by $uraj tripathi from Pixabay

Lazović Đoković je istakla kako optimalna prihrana povećava elastičnost biljke i zemljišta. Kako ona tvrdi, dotična prihrana smanjuje time rizik od negativnog uticaja stresnih uslova na prinos. Među istim spadaju niske temperature i manjak vode. Takođe je podsetila ratare da obilaskom polja tokom ove agrotehničke provere procene zdravstveno stanje useva i prisustvo korova u pogledu vrste i brojnosti. Na taj način bi mogli planirati prolećnu zaštitu useva. Pre svega, na vreme će nabaviti odgovarajuće herbicide, insekticide i fungicide. Primena istih će postati aktuelna kada se stabilizuju vremenske prilike.

Izvor: Dobro jutro