Prvo zimsko prskanje u voćnjacima

Na samom početku kalendarske godine počinje i zaštita voćaka, što uključuje i prvo zvanično zimsko prskanje. Naposletku, većina štetnih insekata i parazita, prouzrokovača bolesti, izgubila je svoj biološki sat, pa su neki ostali u krošnjama. Za one koji su otišli u zimsko sklonište, buđenje će doći ranije. To nagoveštava da tokom ove vegetacije, posebno u prvom delu, ne sme da izostane nijedan tretman hemijskim preparatima.

Prvo tretiranje voćaka, poznato kao zimsko prskanje, služi kao preventivna mera zaštite od bolesti lista i ploda, kao i za suzbijanje štetnih insekata. Ipak, pre samog prskanja, preporučuje se detaljan pregled i orezivanje voćaka kako bi se smanjila potrebna količina preparata. Ovim postupkom ne samo da se ostvaruje ušteda, već se i poboljšava kvalitet zaštite, dok se deblji preseci dodatno dezinfikuju.

Zimsko prskanje traje do početka marta

Prskanje se sprovodi od februara i proteže do početka marta, pre nego što pupoljci značajno nabreknu, kako bi se izbeglo oštećenje od bakra u ovoj fazi razvoja. Važno je da voćari sa zasadima koji sadrže i jabučaste i koštičave voćke budu svesni da je potrebno ranije započeti zaštitu koštičavih vrsta, jer kod njih vegetacija počinje ranije u sezoni nego kod jabučastih vrsta. Takođe, bitno je napomenuti da nije svaki dan pogodan za sprovođenje prskanja. Preporučuje se da se sačeka da temperatura dostigne 5°C, da je sunčan dan, bez vetra i očekivanih padavina.

Zajedno sa jesenjim tretmanom, zimsko prskanje smatra se jednim od najvažnijih vidova zaštite, stoga ne sme da se preskače. Ovom praksom sprečava se razvoj parazitnih gljiva koje uzrokuju bolesti kao što su čađava krastavost lista i ploda, trulež plodova, kao i napadi staklokrilaca i raznih vrsta lisnih i štitastih vašiju.

Prskanjem u zasadima kruške se ciljano uništavaju organi za razmnožavanje gljiva koje izazivaju čađavu krastavost, lisnu pegavost i bakterioznu plamenjaču.

Ovim tretmanom se takođe suzbija parazitna gljiva monilija, koja uzrokuje palež cvetova i trulež plodova, često prisutna kod koštičavih voćaka, ali i povremeno u zasadima jabuka i krušaka. U šljivama se takođe uništavaju uzročnici plamenjače i razne vrste vašiju, dok su potkornjak i žilogriz sve veći problem.

Zimsko prskanje je takođe važno za breskve, koje su podložne virusu šarke koji se manifestuje na plodovima. Iako nema leka protiv ovog virusa, kontrola lisnih vašiju, koje prenose virus, je od suštinskog značaja. Takođe, nije preporučljivo štedeti na preparatima ni kada je reč o voćnjacima sa višnjama, trešnjama, dunjom, kao ni kod sitnog voća poput malina, kupina i drugih manje gajenih vrsta.

Proces se obično sprovodi korišćenjem parafinskog ulja i bakra. Bakar deluje kao fungicid, štiteći od gljivičnih oboljenja, dok ulje deluje kao insekticid i akaricid.

Tipovi preparata

U voćnjacima gde su tokom prethodne vegetacije insekti prouzrokovali minimalne štete, mogu se primeniti isključivo bakarni preparati. Da bi se to odredilo sa sigurnošću, neophodno je detaljno pregledati voćke kako bi se utvrdilo da li postoje bele naslage koje ukazuju na prisustvo štitastih vaši, jajašca lisnih vaši i slično. Ukoliko takvi znaci nisu prisutni, može se izostaviti upotreba uljnih insekticida, čime se smanjuju troškovi.

Uljni preparati su neophodni kod voćnih vrsta koje se smatraju “problematičnim”, poput jabuke, kruške, dunje, koje su podložne napadima različitih insekata, posebno onih koji polažu jaja na stabla, kao što su smotavci, kruškina buva i grinje.

Za zimsko prskanje koriste se fungicidi na bazi bakra, uljni insekticidi i njihove kombinacije. Na tržištu se mogu naći različiti fungicidi na bazi bakra, kao što su funguran, bakaroksihlorid 50, cuprozin, cuproxate, cuprablau, bordovska čorba, itd. Što se tiče uljnih insekticida, koriste se proizvodi poput galmina, letola, belog ulja i ogriola. Takođe, dostupne su i gotove smeše poput plavog ulja, crvenog ulja i modrog ulja. Praksa je pokazala da se od gotovih smeša najbolje pokazalo plavo ulje zbog veće količine bakra koja je prisutna u njemu u poređenju sa crvenim uljem.

Kada se pravi smeša na sopstvenom imanju, važno je proveriti koliko bakra sadrži svaki kilogram preparata, odnosno kolika je količina ulja u litri insekticida, i koja količina se preporučuje za upotrebu. Okvirno, preporučuje se dodavanje 30–50 grama bakarnog preparata i 200–300 ml ulja na 10 litara vode. To znači da na 100 litara vode treba dodati 300–500 grama bakarnog preparata i dve do tri litre ulja. Međutim, važno je napomenuti da se smeša ne bi trebala pripremati procenom, već preciznim merenjem.

Izvor: Dobro jutro