Ptice neretko pomažu ratarima kao sastavni deo ekosistema, međutim prečesto se desi da nanesu i vidne štete. Podsećamo da je krajem prošlog meseca selo Glogonj nadomak Pančeva pretrpelo najezdu vrana na poljima kupusa i karfiola. Ptice su čupale čitava stabla mladica i gotovo uništile prinose na pojedinim gazdinstvima.
Jan Babka iz Istraživačko–razvojnog instituta „Tamiš“ u Pančevu je istakao da se problem sa nasrtajem ptica proteže jako dugo i da nije uopšte jednostavan. U izjavi za magazin „Dobro jutro“, ovaj stručnjak je istakao da je najgore tokom proleća, kada ptice prave najveće štete. „Na teritoriji južnog Banata vrlo često bude presejavanja. Čak i višestrukog presejavanja na istoj parceli. Najčešće kod kukuruza i suncokreta, iz jednog prostog razloga,“ navodi Babka. „Ptice, pogotovo vrane koje tumaraju i prave najznačajnije štete, se u to vreme gnezde i ležu mlade pa im je potrebna ogromna količina hrane. Kada ima biljaka u nicanju na parcelama, to im je najbliži i najlakši način da dođu do energije i tada su dosta agresivne.“
Vrane nisu jedini problem, naglašava Babka. Divlji golubovi, najčešće grivnjaši, podjednako nanose štetu na poljoprivrednim gazdinstvima. „Takođe prave oštećenja na zalivnim sistemima kap ko kap. Kada nemaju dovoljno vode, nije odavno pala kiša ili nema najbližih vodotokova, vrane buše creva za navodnjavanje da bi pile vodu. Ptice u toku skidanja suncokreta kada je on zreo, umeju da naprave na određenim površinama, pogotovo blizu naselja i pošumljenih površina, značajne štete tako što jedu suncokret i smanjuju prinos,“ ističe Babka.
Moći će li ratari da rasteraju ptice?
S obzirom na nalete ptica, pogotovo poslednjih godina, ratari se pitaju da li je moguće rasterati ih i sanirati problem. Babka nije optimističan po tom pitanju. „Ranijih godina je jedna aktivna materija odbijala ptice i dosta uspešno rešavala problem. Međutim ona je danas zabranjena, nije u upotrebi i nema je više na tržištu. Tako da ljudi jednostavno nemaju drugog izbora nego da presejavaju. Takođe, dosta vrsta ptica, na primer vrane, spadaju u zaštićene vrste te je zabranjeno njihovo ubijanje, lov i odstrel,“ naglasio je.
Zaštićenost vrsta je dovela do toga da i druge divlje životinje širom Srbije nanose štete na usevima, budući da paori ne smeju da ih odstrane vatrenim oružjem. Divlje svinje pogotovo su „iskoristile“ svoj zaštićeni status nasrtanjem na polja kukuruza i pšenice. Pritom, relativno skoro su nastali i problemi sa medvedima koji ruše košnice.
Babka navodi da mehaničke mere postoje za rešavanje vrana, ali da nisu delotvorne. „Vrane, kao vrlo inteligentne životinje, brzo naviknu na iste. Čak i kada su plinski topovi u pitanju, koji pucaju u određenim intervalima, vrane tačno znaju kada će da opali taj top. I one u tom momentu pobegnu, a kada top opali one se opet vrate. Tako da tu nekog velikog efekta nema,“ zaključio je sagovornik.
Izvor: Dobro jutro
Pogledajte i: Medved uništava košnice u Ivanjici, Vrane uništile zasade karfiola i kupusa u Glogonju, Divlje svinje haraju Požegom i okolinom, Divlje svinje brste kukuruz u Pekčanici, Divlje svinje uništavaju kukuruz u Nišu i Leskovcu
