U kanalu Vizelj kod Kanu-kajak kluba „BSK Borča” i na još par mesta su zatečeni mrtvi labudovi i bele čaplje, pa se sumnja na ptičji grip. Tela ovih ptica su primećena tek što su pre nekoliko dana na delu leve obale Dunava prestale da važe mere Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koje se primenjuju na područjima zaraženim ovom bolešću.
Do sada su u Vizelj kanalu, u dužini od jednog kilometra, pronađena pet mrtvih labudova. Usput su lovci u Beljarici, močvarnom području kod Kovilova, otkrili nekoliko uginulih čaplji. Da li su ove ptice pogođene izuzetno “agresivnim” ptičjim gripom ove godine? To će biti poznato nakon analize uzoraka koje su poslate na Veterinarski institut.
Da li je u pitanju ptičji grip ili nešto drugo? Struka pojašnjava
Zoran Janković, iz Udruženja građana „Eko-Pančevački rit”, priupitan je o situaciji sa mrtvim čapljama i labudovima. „Uginule labudove u Vizelju otkrili smo skoro na istoj lokaciji kao i u oktobru. Ono što za razliku od prošlog puta primećujemo jeste sve brže uginuće ptica. U oktobru su ptice prvo pokazivale znake obamrlosti tri dana, nakon čega je nastupala smrt, a sada se bukvalno uveče razbole, a ujutro uginu. Pretpostavljamo da je reč o ptičjem gripu i to onoj agresivnoj vrsti koja ih listom kosi,“ naglasio je Janković.
Prema njegovim rečima, kada je prvi put u Kotežu početkom septembra primećen veći broj uginulih ptica, i u oktobru smrtnost je bila oko 50%. Labudovi su, kako navodi, bili najčešće pronalažene ptice. „Na kraju je, prema našim podacima, uginulo 60 labudova i više od 50 pataka. Prošlog puta bilo je značajno to što su „Srbijavode” u kanale upumpale svežu vodu i tako razblažile koncentraciju virusa, što je ptice i spaslo pa je umesto 80 odsto populacije stradala polovina,“ dodao je.
Ptičji grip dublje
Avijarna influenca, poznata i kao ptičji grip, predstavlja izuzetno zaraznu bolest uzrokovanu virusima influence tipa A. Podtipovi H5, H7 i H9 ovih virusa redovno izazivaju bolesti kod domaće živine, pri čemu su podtipovi H5 i H7 posebno patogeni za kokoške i ćurke. Rezervoar i prenosilac ovih virusa su određene vrste migratornih divljih ptica, poput gusaka, pataka i labudova, čije prirodno stanište često obuhvata vodena područja poput močvara, jezera, bara i reka.
Analiza uzorka iz prethodno uginulog labuda, sprovedena u Specijalističkom veterinarskom institutu u Kraljevu, identifikovala je prisustvo podtipa ptičjeg gripa H5N1. Ovaj podtip avijarne influence bio je zabeležen tokom čitave ove godine i u mnogim evropskim zemljama, uključujući Nemačku, Poljsku, Litvaniju, Rumuniju, Mađarsku, Sloveniju, Dansku, i Norvešku.
Izvor: Wikimedia Commons
Reč je o visokopatogenom podtipu poznatom od 2007. godine. U tom periodu se prvi put značajno proširio među populacijom divljih ptica širom sveta.
Izvor: Politika
