Naslovna Poljoprivreda Ptičji grip: samo jedno žarište za sada u Srbiji

Ptičji grip: samo jedno žarište za sada u Srbiji

423
0

Prema najnovijim vestima, ptičji grip koji se ponovo pojavio u Srbiji za sada prisutan samo u jednom zvanično proglašenom žarištu.

Prema saopštenju Uprave za veterinu, samo jedno žarište zaraze divljih ptica ptičijim gripom je aktivno, ono na lokaciji kanal Vizelj u Borči, Opština Palilula. Precizirano je da su analize pokazale da je kod pet uginulih labudova u tom kanalu na levoj obali Dunava potvrđeno prisustvo avijarne influence.

Poligamna ptica fazan

Sudeći po podacima kojima trenutno raspolažemo, u Srbiji je ukupno registrovano šest žarišta AI kod divljih ptica. Pri tome, treba posebno apostrofirati, nisu zabeleženi slučajevi kod domaće živine i na komercijalnim farmama.

Podseća se da Uprava za veterinu u slučaju potvrde ove bolesti donosi rešenje kojim se proglašava zaraženo područje u poluprečniku od najmanje tri kilometara, kao i ugroženo područje u poluprečniku od najmanje 10 km od žarišta, odnosno od mesta pojave bolesti. U samom rešenju su propisane i naložene određene kontrolne mere u skladu sa propisima.

Ptičji grip se prenosi na ljude

Na celokupnom zaraženom i ugroženom području se redovno vrši popis, opservacija i kontrola zdravstvenog stanja živine na svim gazdinstvima. Aktivno se odvija i zdravstveni nadzor divljih ptica na njihovim staništima.

„Sprovođenje aktivnog i pasivnog nadzora, odnosno kontrole zdravstvenog stanja živine u potencijalno rizičnim područjima blizu vodenih površina sa divljim pticama, zatvaranje živine u objekte, sprečavanje direktnog i indirektnog kontakta između divljih ptica i živine i podizanje biosigurnosnih i higijenskih mera na gazdinstvima su osnovne preventivne mere koje se preduzimaju u cilju sprečavanja pojave i širenja ove zarazne bolesti,“ navodi se u saopštenju.

Fazan i fazanka

Avijarna influenca, upozoravamo naše čitaoce, je veoma kontagiozna zarazna bolest. Izazvana je virusima influence tipa A, a naročito je eskalirala u poslednjih nekoliko godina. S obzirom na njen intenzitet zaraze, uzorkovala je velike ekonomske štete na komercijalnim farmama domaće živine.

Kako stoji u saopštenju, epizootiološka situacija AI je u dužem vremenskom periodu nepovoljna u svetu, u Evropi i regionu. Bolest je zvanično ustanovljena u Poljskoj, Slovačkoj, Češkoj, Ukrajini, Nemačkoj, Holandiji, Italiji, Austriji, Velikoj Britaniji, Švedskoj, Švajcarskoj, Finskoj, Irskoj, Litvaniji, Estoniji, Kiparu, Francuskoj, Belgiji, Danskoj. Nalazimo je i u susednim državama Srbije, tj. Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj i Hrvatskoj.

Izvor: Politika