Profesor Ivan Radović sa Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu govorio je za AgroTV o situaciji u stočarstvu. Prema njegovom mišljenju, posledice afričke kuge svinja su ozbiljne u Srbiji ali i u okruženju i Evropi. Samim tim, naglašava on, je saniranje posledica i minimizacija štete posao kojim se veoma ozbiljno moramo baviti.
„Ako mi ne budemo imali svinja, nećemo moći ni da uvozimo jer i u okruženju je bila afrička kuga. Možemo da uvozimo iz Evropske Unije ali onda nema domaće primarne proizvodnje a ono što imamo bilo bi pod navodnicima „određenog kvaliteta“. Ne zaboravimo, tako se životinje hrane genetski modifikovanom sojom,“ ističe sagovornik za AgroTV.
U nastavku izjave, Radović dodaje da prodaja priplodnog materijala u Srbiji ide svojim tokom, te da je broj grla koja ulaze za testiranje bez pada. „To znači da na komercijalnim farmama i nukleus farmama, ipak nije bilo problema. Imamo pojavu afričke kuge samo kod jedne veće farme kod Vršca. Ostalo su mali proizvođači,“ dodaje Radović, dodajući da je i pored neizvesne situacije došlo vreme da svinjar zaradi. „Ko sad sačuva svinje njegove svinje će vredeti suvo zlato. Sada je cena 260 do 280 dinara a u januaru je bila 180 dinar , što je bilo ispod proizvođačke cene. Pedeset godina smo imali uslovljavanje i nepartnerski odnos proizvođača i klanica, sada se situacija promenila jer nema dovoljno svinja na tržištu.“
Radović o domaćoj proizvodnji svinja
Ugroženost svinjarske proizvodnje, apostrofira Radović, je ozbiljan problem i za nacionalnu bezbednost. „Možemo da imamo autoputeve, i da otvaramo fabrike za proizvodnju za izvoz ali ako ostanemo bez jeftinog proteina koji možete brzo da proizvedete u velikim količinama, onda je to domen nacionalne bezbednosti,“ naveo je, podsećajući na poznatu priču o tome da su proizvodnju svinja osnovali bankari. „Žensko prase za dve godine može da ima 115 direktnih i indirektnih potomaka a amo za jednu godinu krmača može da da 2.800 kilograma žive mere tovlejnika, 2.200 kilograma polutki ili 1.900 kilograma čistog mesa. Ako neka zemlja želi jeftino meso i protein, okrenutost svinjarstvu je neminovna,“ dodao je.
Srbija, prema mišljenju profesora, ima najveći broj obradivih površina po broju stanovnika. To je osnova za zaokruženi ciklus proizvodnje u stočarstvu. Pride, naša zemlja ima tradiciju proizvodnje i naviku ljudi da jedu meso i polutrajne i trajne mesne prerađevine. „Iz te perspektive svinjarstvo je spasonosno rešenje za naše potrebe i sreća je da i pored afričke kuge svinja i oscilacija u proizvodnji koje smo imali u prethodno vreme, lošim cenama tovljenika i slično, imamo 110 priplodnih, čistorasnih svinja u Vojvodini. To je srž iz koje možemo sutra da proizvodimo buduće roditelje a da ne zavisimo od uvoza. Već u Hrvatskoj ne postoje veliki zapati sa čistom rasom, pa moraju da uvoze,“ ističe Radović.
Za kraj izlaganja, naglasio je da Srbija treba da se ugleda na Španiju po pitanju stočarstva. „U Španiji postoji tri miliona svinja autohtonih rasa koje se gaje u preriji i ogroman broj proizvođača. Hrane se manjom količinom koncerata, jeftina je proizvodnja i kad se tu zavrti ciklus onda je dobro jer to meso ide na štandove kao brendirano meso proizvedeno na prirodan način,“ sumirao je Radović.
Izvor: 24 Sedam
