Rakija u srpskoj tradiciji i konzumiranju alkoholnih pića zauzima posebno mesto, a poslednjih godina osvojila je i tržišta širom sveta. Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji se pod šifrom delatnosti Destilacija, prečišćavanje i mešanje pića trenutno nalazi 683 firme. U 2022. godini ove firme su ostvarile dobit od 736.346.000 dinara, što je pad u odnosu na prethodnu godinu kada je dobit premašila milijardu dinara, iznoseći 1.001.797.000 dinara.
Razlozi zašto je rakija na vrhu
Marko Aleksić, vlasnik destilerije „Aleksić Prvi“ iz Guberevca, razgovarao je za Biznis.rs o ovoj delatnosti. On je naveo da su pre 25 godina osnovali porodičnu firmu u kojoj svi članovi porodice rade.
Njihova destilerija je smeštena u srcu Šumadije, u selu Guberevac. Bave se proizvodnjom premium prirodnih voćnih rakija, pri čemu je rakija od šljive njihov glavni proizvod. Imaju voćnjak od 12 hektara gde uzgajaju sedam sorti šljiva – tri autohtone i četiri čačanske. Takođe proizvode rakiju od kruške viljamovke i dunje. Trenutna situacija u ovoj delatnosti je dobra, a kvalitet srpskih rakija je prepoznat jer se prave od voća u punoj zrelosti, što strancima može biti čudno. Kada im objasne da koriste vrhunsko voće za proizvodnju vrhunskih rakija, stranci se slažu da su u pravu.
Aleksić ističe da su zadovoljni poslovnim rezultatima. Oko 70 odsto proizvodnje izvoze, dok 30 odsto pokriva domaće tržište – Beograd, Kraljevo, Kragujevac. Pored toga, bave se i „rakijskim turizmom“, imaju restoran, apartmane za izdavanje i organizuju rakijske ture koje posećuju stranci i domaći turisti.
Stranci su sve više oduševljeni rakijama. Poslednjih godina, njihove rakije su postale poznate širom sveta, a oni izvoze u SAD, Evropsku uniju, Australiju i zemlje okruženja. Srbija ima veći potencijal u proizvodnji rakija nego vina. Najbolja rakija se proizvodi na Balkanu, posebno u Srbiji, odnosno u Šumadiji. Kada šljiva procveta, celo selo je belo od njenih cvetova. Autohtone sorte šljiva, poput crvene ranke i požegače, koje rastu u Gružanskom kraju, daju rakiji prepoznatljiv miris i kvalitet, zaključuje Aleksić.
Stranci vole to tako malo naše…
Problem neregistrovanih proizvođača u Srbiji, kako ističe Marko Aleksić, vlasnik destilerije „Aleksić Prvi“, je ozbiljan. On smatra da, iako je prihvatljivo da pojedinci proizvode rakiju za sopstvene potrebe, nedopustivo je proizvoditi i distribuirati rakiju bez odgovarajućih dozvola.
Poljoprivredna gazdinstva koja proizvode veće količine „meke“ rakije mogu uspostaviti saradnju sa registrovanim destilerijama radi daljeg plasmana proizvoda uz strogu kontrolu kvaliteta i poštovanje poreskih propisa. Neregistrovani proizvođači, koji često nisu adekvatno obučeni, nanose štetu celokupnoj industriji. Nelegalna proizvodnja i distribucija rakije moraju biti suzbijene, ali nedostatak inspektora na terenu otežava kontrolu crnog tržišta. Rakije moraju proći zdravstvenu kontrolu kako bi se izbegli potencijalni zdravstveni problemi, kao što je bio slučaj sa „zozovačom“.
Aleksić takođe ističe da mladi tehnolozi u destileriji „Aleksić Prvi“ rade na unapređenju proizvodnje rakije, prateći savremene trendove, ali istovremeno poštujući tradicionalne metode.
Što se tiče proizvodnje rakije, Aleksić naglašava da su novine u tom procesu neželjene. Prava rakija od šljiva treba da odleži u buradima od hrasta kitnjaka, koji su odležali najmanje tri godine, prolazeći kroz sve godišnje sezone, pre nego što se od njih naprave bure za odležavanje rakije.
Dodatni planovi
Aleksićeva firma planira povećanje proizvodnje uz podršku državnih subvencija za proširenje pogona i podruma, kao i za nove zasade voća.
„Naša rakija ima zaštićenu geografsku oznaku, u proceduri smo dobijanja geografskog porekla kao Gružanska nit/Šumadijska šljivovica, a to znači da imamo strogo kontrolisanu proizvodnju koju proverava Jugoinspekt Beograd. Oznaku geografskog porekla imaju samo četiri destilerije i sve su iz Šumadije. Dobitnici smo i nagrade kao apsolutni šampioni za najbolju rakiju od šljive u Srbiji na sajmu „Wine vision by Open Balkan““, naglasio je Aleksić.
Ova kompanija je u 2022. godini ostvarila profit od 20.741.000 dinara, dok su njeni ukupni prihodi porasli na preko 60 miliona dinara (61.461.000 dinara). Kada je reč o profitu ostvarenom u 2022. godini, vodeća pozicija u ovoj industriji pripada poznatom preduzeću „Rubin“ iz Kruševca, sa zaradom od 170.936.000 dinara, zatim sledi „Vino Tisa“ iz Subotice sa 130.163.000 dinara, i „Global“ doo iz Užica sa 62.290.000 dinara. Ukupni prihodi svih kompanija u ovoj delatnosti povećali su se tokom 2022. godine, dostižući iznos od 12.139.464.000 dinara, u poređenju sa 11.417.491.000 dinara ostvarenih u 2021. godini.
Izvor: AgroTV
