Naslovna Poljoprivreda Rakija: ugled i poštovanje

Rakija: ugled i poštovanje

119
0

Da li srpska rakija pomanjkava po pitanju ugleda i poštovanja? Većina Srba se tu ne bi složila, iz nekoliko ključnih razloga. Primera radi, nedavno je ovo piće iz Srbije uvršteno na UNESKO listu nematerijalne kulturne baštine. I to je, naizgled, samo jedan od mnogih primera rastućeg ugleda rakije.

Destilaciju obavljamo uglavnom od šljive, grožđa, jabuke, kruške, dunje, kajsije, kao i od maline, breskve, višnje, meda, pa čak i od oraha, kupusa, šargarepe i drugih prirodnih sirovina. Postoje otprilike 1.200 registrovanih destilerija, ali se proizvodnja odvija i van njih. Veliki broj domaćinstava u ruralnim područjima poseduje kazan za pečenje rakije, proizvodeći je prema sopstvenim receptima, što često rezultira prisustvom na „crnom tržištu“ pod različitim imenima.

šljivovica
šljivovica

Rakiju redovno izvozimo u Sloveniju, Nemačku, Švajcarsku, Crnu Goru, SAD i Australiju, sa ukupnom vrednošću izvoza od oko 13,4 miliona evra. Trenutno proširujemo plasman na tržišta Bugarske, Francuske, Azerbejdžana, Letonije i Litvanije. Vrednost izvezenih rakija povećana je za otprilike 30% u prethodnoj godini.

Zahvaljujući rapidnom rastu broja destilerija, rakije iz Srbije osvajaju sve više svetskih priznanja. Na prestižnom Međunarodnom takmičenju za vina i alkoholna pića u Londonu (IWSC), gde je konkurencija obuhvatila preko 3.000 uzoraka žestokih alkoholnih pića, dve rakije od šljive su nagrađene srebrnim medaljama, dok je rakija od jabuke osvojila bronzanu medalju.

Foto: Pixabay

Rakija: Connecting People

Stručnjaci kao dr Ivan Urošević smatraju da naša šljivovica spada u tri najkvalitetnija žestoka pića. Ali, kako dodaju, veliki broj stanovnika planete ne poznaje rakiju iz Srbije. Ona ne postoji ni u njihovim zakonskim dokumentima. Ovo našim izvoznicima pravi poteškoće.

„U svetu postoji izuzetno velika konkurencija izuzetno kvalitetnih žestokih alkoholnih pića,“ veli Urošević. „Najčešće se radi o voćnim brendi rakijama, što je prihvatljivo na tržištu zapadnih država. Ali na ogromnom kineskom tržištu se podrazumeva da takva rakija vodi poreklo od otpadaka voća, pa predstavlja piće niže kategorije. Zato je neophodno da se promocija naše rakije prilagodi kineskim kulturološkim kategorijama. U to su se uverile i naše destilerije, koje već izvoze u Kinu uz velike napore, pa im je neophodna podrška odgovarajućih službi u Srbiji, kako bi se dospelo na to tržište sa velikim potencijalima za plasman.“

Izvoz, uvoz i problemi

Dodao je da je situacija slična i na velikim međunarodnim nadmetanjima. „Tu se naša rakija, zbog nedostatka odgovarajućeg, većeg broja uzoraka, svrstava u marginalnu kategoriju ostalih alkoholnih pića na bazi voća. A to nisu rakije. Zato svuda, van naših prostora, moramo da podignemo ugled srpske rakije na viši nivo, da se tačno zna o kakvom piću se radi. Naš zakon o alkoholnim pićima je potpuno usklađen sa odredbama u Evropskoj uniji,“ istakao je.

Međutim, prema njegovim rečima, teškoće nastaju pri izvozu u SAD, Kanadu i neke druge države, koje u svojim zakonima ne prepoznaju kategoriju pića kao što je rakija. „Tu ona podleže opštim pravilima za slična pića. U osnovi to znači da rakija ne sme da sadrži metil-alkohol, a bez tog sastojka piće nije rakija proizvedena direktno od voća. Zato naša država treba, kao u zakonodavnim rešenjima EU, da insistira na uvođenju kategorije pića od voća, koje mora da ima određene parametre, sadržaj alkohola i drugo, kako bi se adekvatno definisao proizvod kao što je srpska rakija,“ apostrofirao je Urošević.

Izvor: AgroTV