Iza nas su natprosečno topli januar i februar, a visoke temperature su se nastavile i u martu – vreme da se obavi rana setva? Ratari tako misle, ali se struka ne slaže. Neki od ključnih eksperata što se agrara tiče su upravo dali svoje mišljenje o ranom izlasku na njive (i da li može pre škoditi nego koristiti proizvodnji).
U proteklim godinama, mnogi poljoprivrednici, posebno ozbiljniji proizvođači, su počeli da nabavljaju seme već u jesen jer žele da se osiguraju hibridima i sortama koje su za njih interesantne.
Siniša Hrgović, diplomirani inženjer agronomije, naglasio je da će ovogodišnja setva verovatno početi ranije, s obzirom na to da se rokovi sve više pomeraju zbog klimatskih promena. Prema njegovim rečima, s obzirom na fiziološke potrebe biljaka, ako temperatura zemljišta dozvoljava, već u martu možemo početi sa setvom suncokreta i kukuruza, dok neki počinju i sa sejanjem soje. „Ali taj rizik ne bih sebi priuštio jer kod soje ako se promeni situacija u tlu, dolazi do znatnog gubljenja energije klijanja i kompletan usev može da propadne,“ apostrofirao je Hrgović.
Setva bez žurbe je setva sa idealnim prinosima
U nastavku izjave, Hrgović je dodao da je u proteklim godinama u Hrvatskoj bilo slučajeva da u aprilu dođe do naglog pada temperature, što rezultira značajno nižim vrednostima od proseka, često ispod pet ili šest stepeni Celzijusa. Prema njegovim rečima, iako postoje hibridi koji mogu podneti niže temperature, započinjanje setve kukuruza sredinom marta predstavlja značajan rizik u velikom broju slučajeva.
Na tu temu za navedeni portal izjavio je dr. Goran Bekavac, stručnjak sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Prema njegovom mišljenju, proizvođači, kako u regionu tako i širom Evrope, pažljivo prate signale sa tržišta. Samim tim su već u decembru i januaru ove godine nabavili seme, izvlačeći pouke iz prošlogodišnje loše žetve.
„Nekada bi ratari zakačili sejačicu za traktor, krenuli na svoju njivu, svratili u poljoprivrednu apoteku, kupili seme i otišli da seju. Odavno više nije tako jer se i sama meteorološka situacija promenila. Setva mora ranije da se planira. Više nije važno samo posejati nego i šta će se posejati“, istakao je dr Bekavac.
Stručnjak sa Instituta je primetio da stvaranjem novih hibrida poljoprivreda postaje dinamična industrija umesto pasivne. On identifikuje trošak za suzbijanje glodara na poljima kao jedan od najvećih izdataka za prolećnu setvu u Srbiji. „Jedan kolega mi je rekao da će troškovi za suzbijanje glodara biti veći nego troškovi za seme. Isti problem je u celom regionu“, apostrofirao je.
Situacija u BiH
U nastavku izjave, Bekavac je istakao da postoji više razloga za tu pojavu. Jedan od njih je nedostatak prirodnih predatora koji bi održavali populaciju poljskih miševa na razumnom nivou. On je rekao da su suve i tople zime glavni faktor te pojave.
Bekavac je rekao da kada je zima vlažna i obiluje prizemnom vlagom, glodari često oboljevaju od različitih bolesti. A upravo to dovodi do smanjenja njihove populacije. Dodao je da nažalost, to se nije dešavalo poslednjih nekoliko godina. Takođe, nije preporučio početak setve pre aprila. Istakao je da i dalje insistiramo na rokovima od prve nedelje aprila do 20. aprila. Ova procena je zasnovana na dugoročnim podacima.
Profesor dr. Hamdija Čivić, sa Poljoprivredno-prehrambenog fakulteta u Sarajevu, izjavio je da u Bosni i Hercegovini ne predviđaju veće poteškoće kada je u pitanju nabavka semena za prolećne kulture. Međutim, očekuje se da troškovi budu niži u poređenju sa prethodnim kriznim godinama. Prema procenama Čivića, troškovi setve kukuruza po hektaru u BiH iznosiće između 750 i 1.000 evra. One naravno, zavise od područja uzgoja. Pritom će sa dodatnim troškovima berbe preći 1.000 evra.
Izvor: Politika
