Povrtari iz Leskovca su veoma zauzeti. Izražavaju zabrinutost zbog iznenadne promene vremena, koja, kako navode, predstavlja šok za njihove nedavno zasađene biljke. Strahuju da bi povratak letnjih temperatura u narednim danima mogao negativno uticati na biljke. Kada je reč o voću i usevima, kiša je stigla u poslednji čas, baš kad je trebalo.
Sa letnjih 30 °C na zimske 4 °C. Ni ljudima ne prija, a biljkama još manje. Nagli rast je iznenada zaustavljen, a paradajz i krastavci su već pod plastenicima. Dragan Stojanović, diplomirani poljoprivredni inženjer, napominje da je ova nagla promena vremena veoma stresno uticala na rano povrće, iako se uzgaja pod zaštićenim uslovima.
„Biljka ispod 15 stepeni već staje sa obavljanjem njenih funkcija tako da ovo vreme baš ne pogoduje poljoprivredi koja će da se malo kasnije za nekih mesec dana će da se to odrazi i na prinos“, veli ne preterano veselo Stojanović.
Povrtari previše ulažu – za sitne dobitke
Dakako da se povrtari brinu za ovu sezonu. Ulaganja su enormna, a pogled opet uprt netremice u nebo. „Ako bude ko sa salatom i kupusom, para nema ništa, seljak je gotov. Ako bude nešto malo bolje moći ćemo da živimo. Će ne utepaju“, veli Srđan Milošević, povrtar iz Vlasa i Stojanovićev sameštanin.
Sezona ranog povrća je, prema rečima izvora, počela mesec dana ranije. On je istakao da promenljivo vreme ne bi trebalo da ima veliki uticaj na proizvodnju na otvorenom polju.
On je rekao da trenutno imaju temperaturu vazduha od 7-10 °C, i dodao da pod tim uslovima sve povrtarske kulture su u fazi mirovanja, što znači da ne mogu nastaviti svoj dalji fiziološki rast i razvoj.
Niže temperature su zaustavile rast voćnih kultura, ali su padavine dobrodošle jer je vlaga bila izuzetno oskudna, prenosi izvor. On je istakao da na obroncima Babičke Gore Novica Ranđelović na 5 hektara gaji kruške, šljive, višnje, dunje i maline.
Prema navodima, Ranđelović je rekao da je voće za sada solidno, iako postoje neka oštećenja na oko trideset posto parcela. On je dodao da na višim nadmorskim visinama ima još nekoliko hektara voćnjaka gde je stanje bolje zbog manje izloženosti mrazu.
Diplomirani inženjer voćarstva Aleksandar Mitić iz PSSS Leskovac naglasio je da lokalitet ima presudan uticaj. Prema njegovim rečima, tamo gde su uslovi bili optimalni, imaju dobro zametanje plodova, što znači puni prinos, dok su na mestima sa lošijim uslovima prinose smanjili za 50%.
Vredni, uporni i posvećeni poljoprivrednici iz plodnog leskovačkog područja učiniće sve što mogu da obezbede najbolji kvalitet, ali u konačnici, u proizvodnji na otvorenom polju, mnogo toga zavisi i od prirodnih faktora, navodi izvor.
Izvor: RTS
