Piše: Dr Nenad Vasić, direktor sektora za oplemenjivanje i umnožavanje semena, Chemical Agrosava
#odgovornonovinarstvo
Mi smo pitali stručnjake da nam detaljno opišu sve korake i daju dragocene savete pred prolećnu setvu.
O tome smo pitali stručnjaka za seme iz kompanije Chemical Agrosava, dr Nenada Vasića. Razgovarali smo o zatvaranju zimske brazde, predsetvenoj pripremi zemljišta, hranivima, pesticidima i setvenom procesu kukuruza.
Zatvaranje zimske brazde već je trebalo završiti na kraju februara, čim su to prvi uslovi dozvolili. Ranim zatvaranjem zimske brazde obezbeđuje se očuvanje zimskih rezervi vlage u zemljištu i kasnije bolje nicanje i razvoj useva.
Zatvaranje zimske brazde treba izvršiti teškim drljačama ili odgovarajućim setvospremačima, a nikako tanjiračama, što je kod nas česta praksa, posebno kod manjih proizvođača. Prilikom izvođenja ove operacije treba što manje izvlačiti vlažne slojeve zemlje na površinu i time, od dobrog zimskog oranja, napraviti nepoželjnu krupno-grudvastu strukturu.
U periodu od 2-3 nedelje pre setve, a najmanje desetak dana pre, potrebno je uraditi finalnu predsetvenu pripremu zemljišta, kojom ćemo obezbediti optimalne uslove za setvu, klijanje i nicanje semena kukuruza. Ovom operacijom treba da obezbedimo tzv. „tvrdu posteljicu i mek pokrivač za seme“.
Treba da obezbedimo da seme bude položeno na dovoljno tvrd, vlažan donji sloj zemljišta na koga ga pritiskivači sejalice mogu dobro utisnuti i obezbediti dobar kontakt sa zemljom, a da se iznad semena nalazi rastresit, vazdušast sloj zemljišta, koji omogućuje lako nicanje biljke i čuva donje slojeve zemljišta od daljeg isušivanja.
Predsetvenu pripremu treba raditi na nešto većoj dubini nego što je dubina setve, na otprilike desetak santimetara i raditi je u što manjem broju prohoda sa odgovarajućim setvospremačimai germinatorima. Takođe ovom radnom operacijom treba i dobro poravnati zemjište, radi što preciznije i ujednačenije setve.
Neposredno pre predsetvene pripreme treba primeniti azotno mineralno đubrivo tipa Urea i isto što pre uneti u zemljište radi smanjenja gubitaka. Ovo mineralno đubrivo primenjivati samo na zemljištima koja imaju neutralnu ili alkalnu rekaciju jer ono dovodi do zakišeljavanja i nije dobro za kisela zemljišta.
Ranijom predsetvenom pripremom i većim vremenskim razmakom između ove operacije i setve omogućujemo da korovi niknu pre ili odmah nakon setve i onda iste možemo vrlo efikasno uništiti primenom pesticida posle setve, a pre nicanja.
Vreme za početak setve kukuruza: kada se zemljište minimalno zagreje na temperaturu od 10ºC, što je u našem područu gajenja obično oko 5 – 10. aprila. Ukoliko je temperaturazemljištamanja od 10ºC seme će upijativodu i početi da bubri, ali neće krenuti rast klice i korena, pa takvo seme ima veće mogućnosti da istruli i propadne.
Temperaturu zemljišta lako možete proveriti običnim termometrom, koji zabodete u zemljište na dubinu setvenog sloja, oko 6-7cm i držite nekoliko minuta.
Optimalno vreme za setvu kukuruza u našim uslovima je u periodu od 10. do 25. aprila. Ranija setva od datog perioda ne mora značiti smanjenje prinosa, dok setva u kasnijim rokovima po pravilu dovodi do smanjenja prinosa, posebno ukoliko se setva obavlja nakon 5.maja.
Ukoliko sejete nakon optimalnog roka sejte ranije hibride. Otprilike za svakih 5 dana zakašnjenja odoptimalnog roka setve smanjite za jednu FAO grupu zrenja, izabrani hibrid od željene grupe zrenja.
Prosečna optimalna gustina u našim uslovima je oko 65.000 biljaka/ha. Naravno gustinu setve je potrebno prilagoditi svakom pojedinačnom hibridu, parceli, postojećoj agrotehnici i uslovima gajenja. Generalno pravilo je da ranije hibride sejemo gušće, a kasnije hibride ređe.
Koji razmak između biljaka u redu je potrebno podesiti na sejalici da bi dobili željeni sklop u setvi možete videti iz sledeće tabele:
Tabela 1: Razmak između biljaka u redu i željeni sklopovi u setvi na zadati međuredni razmak
| Broj kombinacije | Razmak u redu (cm) | Međuredni razmak 70 cm | Međuredni razmak 75 cm |
| 1 | 14 | 104.041 | 95.328 |
| 2 | 15 | 95.328 | 88.889 |
| 3 | 16 | 89.286 | 83.333 |
| 4 | 17 | 84.034 | 78.431 |
| 5 | 18 | 79.365 | 74.074 |
| 6 | 19 | 75.188 | 70.175 |
| 7 | 20 | 71.429 | 66.667 |
| 8 | 21 | 68.027 | 63.492 |
| 9 | 22 | 64.935 | 60.606 |
| 10 | 23 | 62.112 | 57.971 |
| 11 | 24 | 59.524 | 55.556 |
| 12 | 25 | 57.143 | 53.333 |
| 13 | 26 | 54.945 | 51.282 |
| 14 | 27 | 52.910 | 49.383 |
| 15 | 28 | 51.020 | 47.619 |
| 16 | 29 | 49.261 | 45.977 |
| 17 | 30 | 47.619 | 44.444 |
Potrebno je uzeti u obzir da je sklop u berbi u proseku oko 10% manji od sklopa u setvi, pa za postizanje visokih prinosa moramo voditi računa koji sklop želimo da imamo u trenutku berbe.
Procenu postignutog sklopa na parcelinaj lakše možemo uraditi tako što ćemo na više mesta na parceli, raspoređenih dijagonalno, odmeriti dužinu od 14,3m u redu i na njoj prebrojati sve biljke.
Ne izbegavajte lošija mesta sa manjim sklopom nego i njih uzmite u brojanje. Broj biljaka koji izbrojimo pomnožite sa 1000 dobićete sklop u hiljadama biljaka po hektaru. Uradite prosek za sva brojanja koja ste uradili i tako ćete dobiti najtačniji podatak za Vašu parcelu. Što više mesta brojanja uradite, imaćete tačniji podatak o sklopu.
Dužina od 14,3m važi za međuredni razmak od 70cm. Za međuredni razmak od 75cm izmerite dužinu od 13,4m.
Ukoliko imate veće odstupanje između postignutog i željenog sklopa ili nejednako nicanje iz bilo kojeg razloga, može se pojaviti potreba za presevanjem parcele. Presejavanje u slučaju nejednakog nicanja, a ukoliko imate željeni sklop, uglavnom ekonomski nije opravdano.
Presejavanje u slučaju smanjenog sklopa je opravdano u zavisnosti od procenta smanjenja sklopa, vremena presejavanja i visine troškova presejavanja. Treba da se uporedi prinos koji bi se dobio sa postojećim sklopom u prvom roku setve i prinos koji bi se dobio presevanjem, boljim sklopom, ali kasnijom setvom. U tome može pomoći sledeća tabela, koju su izradili stručnjaci Chemical Agrosave na osnovu svojih iskustava i kompjuterskog modeliranja.
Tabela 2: Relativni potencijal prinosa zrna kukuruza u zavisnosti od gustine i datuma setve
| Sklop
Broj biljaka/ha |
Datum setve | ||||
| April 10 – April 25 | April 25 – Maj 5 | Maj 5 – Maj 15 | Maj 15 – Maj 25 | Maj 25 – Jun 5 | |
| Procenat od maksimalnog prinosa (%) | |||||
| 100.000 | 92 | 88 | 80 | 62 | 44 |
| 87.500 | 95 | 90 | 81 | 64 | 47 |
| 75.000 | 100 | 95 | 87 | 69 | 53 |
| 62.500 | 97 | 93 | 86 | 71 | 55 |
| 50.000 | 89 | 85 | 77 | 63 | 48 |
| 37.500 | 81 | 78 | 71 | 57 | 44 |
| 25.000 | 70 | 68 | 62 | 50 | 38 |
Uzeto je da se 100% potencijala prinosa ostvaruje pri sklopu od 75.000 biljaka/ha u optimalnom roku setve. Date podatke treba uzeti orjentaciono.
Kada se napravi procena kolika razlika u prinosu bi se ostvarila između postojećeg roka setve i sklopa i novog roka setve i sklopa koji bi se tada dobili, treba individualno prosuditi da li se presevanje isplati ili ne.
Prilikom donošenja odluke o presejavanju treba voditi računa i o mogućnosti pojave ranog jesenjeg mraza, koji može oštetiti zakasneli usev i smanjiti prinos, kao i o verovatno povećanim troškovima sušenja u žetvi. Da bi umanjili ove rizike, za presejavanje treba koristiti odgovarajuće ranije hibride.
Na žalost, poslednjih nekoliko sezona, svedoci smo šteta na usevima kukuruza, kao i presejavanja zbog poplava. Koliko poplava može oštetiti postojeći usev kukuruza zavisi od razvojne faze biljke, dužine trajanje poplave i temperature vode i vazduha.
Pre i u V6 fazi razvoja, kada je tačka rasta ispod ili na samoj površine zemlje, usev kukuruza može preživeti od 2 do 4 dana poplavljen. Kiseonik iz zemljišta obično je nestao oko 48 časova od poplave i u takvim uslovima biljka je onemogućena da usvaju vodu, hranjlive materije i uginjava.
Ukoliko je toplije prilikom poplava, biljke mogu kraće preživeti, pa ako je temperatura vazduha veća od 25C biljke možda neće preživeti ni 24 časa. Generalno, biljke mogu duže preživati pri nižim temperaturama. Takođe, manje su ugrožene biljke koje su delimično poplavljene, nego biljke koje su potpuno poplavljene.
Za proveru preživelosti biljaka nakon poplave, treba pogledati boju tačke rasta na poprečnom preseku biljke. Trebalo bi da je bele do krem boje. Ukoliko je potamnela ili postala meka, to znači da biljke nisu preživele, iako možda još uvek stoje i imaju zelenu boju. Takođe, preživele biljke bi trebalo da počnu razvoj novih listova, već nakon 3-5 dana posle poplave.
Pored poplava, jedno od važnih pitanja je i potreba presejavanja useva kukuruza oštećenih gradom. Do faze razvoja V6, tačka rasta je ispod ili na samoj površini zemlje i usev pogođen gradom, do ove faze, nakon štete će se brzo regenerisati, jer je korenov sistem već dobro razvijen. Na ovakvim usevima smanjenja prinosa ili neće biti ili će biti veoma malo.
Sasvim je drugo situacija na usevima oštećenim gradom posle faze V7 kada je tačka rasta iznad površine zemlje. Ako je tačka rasta uništena prilikom jakog grada, takve biljke će uginuti i usev treba presejati, ukoliko je moguće. Ako je grad bio slabiji ili je došao u kasnjim fazama kada su biljke potpuno razvijene, što se kod nas najčešće dešava u letnjim mesecima, visina štete će zavisiti od mere oštećenja lisne površine i razvojne faze biljke, što možete videti u sledećoj tabeli:
Tabela 3: Procenjeni gubitak prinosa zrna kukuruza usled defolijacije u različitim fazama razvoja biljaka.
| Faza razvoja biljke | % Defolijacije | |||||||||
| 10 | 20 | 30 | 40 | 50 | 60 | 70 | 80 | 90 | 100 | |
| % Gubitka prinosa | ||||||||||
| V7 | 0 | 0 | 0 | 1 | 2 | 4 | 5 | 6 | 8 | 9 |
| V10 | 0 | 0 | 2 | 4 | 6 | 8 | 9 | 11 | 14 | 16 |
| V13 | 0 | 1 | 3 | 6 | 10 | 13 | 17 | 22 | 28 | 34 |
| V16 | 1 | 3 | 6 | 11 | 18 | 23 | 31 | 40 | 49 | 61 |
| V18 | 2 | 5 | 9 | 15 | 24 | 33 | 44 | 56 | 69 | 84 |
| VT | 3 | 7 | 13 | 21 | 31 | 42 | 55 | 68 | 83 | 100 |
| R1 | 3 | 7 | 12 | 20 | 29 | 39 | 51 | 65 | 80 | 97 |
| R2 | 2 | 5 | 10 | 16 | 22 | 30 | 39 | 50 | 60 | 73 |
| R3 | 1 | 3 | 7 | 12 | 18 | 24 | 32 | 41 | 49 | 59 |
| R4 | 1 | 2 | 4 | 8 | 12 | 17 | 23 | 29 | 35 | 41 |
| R5 | 0 | 0 | 2 | 4 | 7 | 10 | 14 | 17 | 20 | 23 |
| R6 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Ova tabela može dobro poslužiti i prilikom pravilne procene štete kod osiguranih useva.
Optimalna dubina setve na većini naših proizvodnih parcela uglavnom je oko 5-6cm. Generalno, treba voditi računa da se seme položi u vlažni sloj zemljišta.
Zajedno sa setvom mogu se primeniti i odgovarajuća startna mikrogranulisana mineralna đubriva sejalicama, koje za to imaju odgovarajuće depozitore. Nakon setve može se odmah uraditi valjanje tzv. kembridž valjcima, da bi se obezbedio što bolji kontakt semena i zemljišta. Ovo nema potrebe raditi kod modernijih sejalica, koje imaju dobre sisteme nagaznih točkova iz setvenog aparata.
