Hleb – sastavni deo svakog obroka, različite vrste od različitog brašna, ali na Staroj planini hleb nije samo to. Pravljenje hleba je tradicija koja se godinama prenosi sa majke na ćerku. Hleb koji se pravi u ovom selu poseban je po tome što se peče u crepulji.
“Pravljenje crepulja, ili gazenje crepnje, kako ga u lokalu zovu, isključivo je ženski posao i obavezan je deo ženskih aktivnosti u domaćinstvu. Kao što tkaju, vezu, spremaju zimnicu, pletu, tako su žene svake godine, na određeni dan, pravile nove crepulje isključivo za domaću upotrebu. Zbog toga su dobile naziv ženske crepulje” kaže za Bolju zemlju dr Biljana Đorđević, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Beogradu i dugogodišnji istraživač.
Kako se peče hleb u crepulji
Kako objašnjava naša sagovornica postupak izrade crepulja u domaćoj radinosti, podrazumeva isti red i sled kao izrada bilo koje druge keramičke posude – pronalaženje odgovarajuće gline, čišćenje od nepoželjnih sastojaka, mešanje s vodom i odabranim primesama, pripremu – gaženje i mešenje, oblikovanje, sušenje i pečenje.
“Nažalost, sve je manji broj žena na Staroj planini koje znaju da naprave crepulju. Već postojeće crepulje koriste se i danas. Zanimljivo je da oni koji ih više ne poseduju, u posebnim prilikama, mole one koji ih imaju da im u njima ispeku hleb. Ne pozajmljuju ih, jer se crepulja ne iznosi iz kuće. To ukazuje na duboko ukorenjenu kolektivnu memoriju koja povezuje crepulju sa hlebom i ognjištem, simbolima jedinstva porodice i zajednice” rekla je dr Biljana Đorđević.
Jedinstvena priprema ovog hleba zahteva posebne veštine, ali ukus i miris je priča za sebe.
“Crepulja se prvo zagreje, okrenuta otvorom na dole, na ognjišnoj vatri dok ne pobeli. Tako užarena, smesti se u kraj ognjišta, a u nju se spusti prethodno pripremljeno hlebno testo. U nekim selima testo se prvo prekriva listovima neke jestive biljke, ali ne i u Gostuši. Ovde se testo prekriva direktno žarom i pepelom i peče oko sat vremena ili manje. Sve zavisi koliko je hleb veliki. Ukus hleba ispečenog u crepulji je jedinstven i neponovljiv. Vešte i vredne ruke Vere Manić i Ljubine Nikolić, spremile su najukusniji hleb u crepulji koji sam probala” iskrena je naša sagovornica.
Tradicionalna izrada koju treba sačuvati od zaborava
Dr Biljana Đorđević od 2009. godine proučava izradu crepulja na Staroj planini, ali za njih zna mnogo duže.
“Izrada crepulja na Staroj planini je upravo idealan poligon za etnoarheološka istraživanja, jer se glina kopa u neposrednoj blizini kuća, u samom selu ili na njegovoj periferiji, dodaju joj se organske primese, kao što su seno, slama, životinjska dlaka, u slučaju Gostuše kučina, da bi se ojačala njihova struktura, ne koriste se bilo kakvi alati pri njihovom oblikvanu, još manje mehaničke sprave, suše se na mestu gde su napravljenje, a pečenje posude je ujedno i njena prva upotreba. Poseban kuriozitet je činjenica da izradu ovih crepulja prati čitav niz obreda i tabua, što takođe govori o starosti praktikovanja ovakvog načina izrade keramike. Budući da nalaze crepulja u arheološkom registru imamo već u mlađem neolitu, s pravom možemo pretpostaviti da je ovakav tehološki postupak mogao biti primenjivan i pre 7.000 godina” objašnjava ona.
Želja svih je da se ovaj stari i pomalo neobičan način pravljenja hleba sačuva od zaborava.
“Budući da se izrada ženskih crepulja više ne praktikuje u Srbiji, u ovom trenutku nije moguće upisati ovu veštinu u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa. Prema Uneskovim propozicijama element koji se štiti Konvencijom iz 2003. mora da bude živ, a izrada crepulja to nije. Ipak, činjenica da još uvek ima žena koje poseduju znanja i umeća potrebna za izradu crepulja i da postoji zainteresovanost lokalne, a i šire zajednice da se ova znanja očuvaju, ohrabruje me u nadi da ćemo jednog dana, kada se za to steknu uslovi, uspeti da upišemo i ovaj element u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije i sačuvamo ga za Budućnost” ističe naša sagovornica.
Selo Gostuša specifično je po tome što su kuće napravljene od kamena, blata i drugih prirodnih materijala, zato ga nazivaju i Kameno selo. Nalazi se na 700 metara nadmorske visine i predstavlja deo Parka prirode Stare planine.
