U Srbiji, precizna i regenerativna poljoprivreda sve više uzimaju maha, od malih proizvođača sve do državnog vrha. Danas je jasno da bez zdravog zemljišta nema ni uspešne poljoprivrede. Zemljište zlata vredno, naročito kada u jednoj proizvodnoj godini omogući domaćinu da tri puta seje i pet puta žanje. Osnovna delatnost obuhvata uzgoj spanaća tokom proleća i leta, kao i žetvu lišća peršuna. Kako bi očuvali plodnost zemljišta, usvojili su principe regenerativne poljoprivrede.
Toša Matić, direktor preduzeća “33 Paprika Martonoš”, je za „Politiku“ podelio par detalja vezanih za nove trendove u regenerativnom agraru kod nas. „Mi smo prošle godine već koristili peletirani stajnjak, manje veštačkog đubriva, zasadili smo skoro tri hektara šumskih pojaseva za održavanje biodiverziteta oko naših parcela. To je značajno jer od toga mi ne možemo da imamo koristi brzo, ali kroz vreme to treba da se dokaže,“ naglasio je.
Kako precizna i regenerativna poljoprivreda povećavaju prinose?
Profesor Vladan Pešić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu smatra da regenerativna i precizna obrada zemljišta predstavljaju dve različite metode održive poljoprivrede. Posebno naglašava da regenerativna poljoprivreda obavezuje i stočarstvo. „Pored naše zemlje u ovaj pilot projekat 2021. godine, koje je definisala Evropska komisija sudeluje Velika Britanija, Grčka, Poljska i Kenija, a pilot projekti pored ovog dobrog primera u ZZ, imamo i na području Pančeva i Rume,“ ističe Pešić.
Poljoprivrednici su dugi niz godina uspevali da kompenzuju pad tržišnih cena povećanjem prinosa, ali trenutno istražuju mogućnosti smanjenja troškova. U tom kontekstu, precizna poljoprivreda, koja uključuje analizu zdravlja zemljišta i korišćenje varijabilnih mapa, pokazuje obećavajuće rezultate. Miroslav Vlaović iz “Čenej Agrar”-a upravo o tome komentariše za „RTS“. „Kada pričamo o semenu i đubrivu, nismo još radili varijabilno prskanje i ostalo pričamo o nekih 15% uštede,“ naglasio je Vlaović.
Profesor Pešić, u nastavku svoje izjave s početka izveštaja, dotakao se novih EU standarda koji će učiniti karbonske kredite najtraženijim. „Ono što je već sada u EU definisano je karbonska taksa u svim delatnostima. To su benefiti koji se ostvaruju da taj karbonski otisak bude što manji. Jer, kao što je poznato, poljoprivreda negde grubo učestvuje sa 24 procenta emisije ugljen dioksida. Između pametne njive, smart traktora i telefona i čovek mora biti mudar,“ zaključuje Pešić.
Izvor: RTS
