Naslovna Poljoprivreda Voćarstvo i povrtarstvo Retrovegetacija – problem koji treba adresirati

Retrovegetacija – problem koji treba adresirati

128
0

Profesor Zoran Keserović objasnio je da je prošle godine, od sredine septembra do početka oktobra, možda i par dana kasnije, primećena pojava poznata kao retrovegetacija. Iako je za neke bila neobična, za stručnjake je ovo poznat fenomen. Društvene mreže su bile prepune fotografija voća koje je ponovo procvetalo, uglavnom krušaka, što je izazvalo znatiželju kod ljudi. Profesor je objasnio uzroke retrovegetacije i dao savete o tome kako pomoći voćkama u takvim situacijama.

Photo by Nico Smit on Unsplash

Šta je retrovegetacija i kako do nje dolazi?

Retrovegetacija obično nastaje kada dođe do defolijacije, što je gubitak lišća usled grada, bolesti ili drugih stresnih uslova. Takođe, može se dogoditi i ako se izvrši snažna zelena rezidba. Ovaj fenomen nije bezazlen i može ozbiljno ugroziti biljku.

To je posebno opasno jer biljke postaju ranjivije na niske zimske temperature tokom zimskog perioda, što može dovesti do smrzavanja. Organizam biljke koji je najosetljiviji u tom periodu je srž. Prema rečima profesora, važno je izbegavati snažnu rezidbu i pružiti zaštitu voćkama kako bi se izbegle negativne posledice.

Image by Jaesung An from Pixabay

Potrebno je izbegavati intenzivnu rezidbu i osigurati adekvatnu zaštitu kako bi se sprečila defolijacija. Gubitak lišća može nastati zbog naglih promena temperature, kao što su jutarnja kiša praćena visokim dnevnim temperaturama, što može dovesti do ožegotina. Preventivne mere zaštite uključuju zasenjivanje, postavljanje protivgradnih mreža i pravilnu primenu đubriva. U slučaju da se retrovegetacija već dogodi, važno je pružiti biljci odgovarajuću pomoć kako bi se ublažile štetne posledice.

Pomoć biljci i nije moguća

Nema puno mogućnosti za intervenisanje. Postoje preparati koji se primenjuju u stresnim uslovima, bazirani na algama i aminokiselinama, koji aktiviraju enzime kao odbrambeni mehanizam – to je situacija koja se dogodila prošle godine, kada je došlo do retrovegetacije.

Foto:Pixabay

Prošle godine je došlo do cvetanja zbog izuzetno visoke suše u avgustu, što je rezultiralo retrovegetacijom tokom jeseni. Takve biljke obično daju manji rod naredne godine. Pojava retrovegetacije u našim trenutnim uslovima zavisi od sorte voćke. Neki tipovi su podložniji ovom fenomenu, dok su drugi otporniji.

Različite sorte voća imaju različitu otpornost na sušu i mogućnost pojave ožegotina na lišću. Na primer, sorta kruške konferans, koja je popularna u Evropi, nije idealna za naše uslove zbog osetljivosti na ožegotine lišća, dok je sorta abate fetel znatno otpornija i ne pokazuje takve probleme, kako je pojasnio profesor Keserović.

Izvor: Dobro jutro