Proizvođači upozoravaju – ribarstvo je opasno ugroženo u Srbiji! Pre samo 15 godina je bilo oko 12.500 ha pod ribnjacima, a danas nema ni 5.500 ha. Samim tim je i količina ribe koja se proizvede u Srbiji drastično opala. Razlog za to su enormni troškovi proizvodnje i ulaganja u opremu, ali i nedovoljno velike subvencije.
Vidak Milošević, upravnik ribnjaka Sutjeska, izjavio je za RTS da većinu, odnosno 90 posto, ribe proizvedene u njegovom ribnjaku plasira na domaće tržište, dok deo ribe izvozi u Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju. „Vrata Evropske unije su nam ‘zatvorena’ jer svi viškovi sa tih tržišta završavaju kod nas. Naime, države, u tom slučaju izvoznice, imaju stimulativne mere za izvoz ribe i mi kao proizvođači smo vrlo često u svojoj državi nekonkurentni inostranom proizvodu, za koji čvrsto tvrdim da ne može da parira srpskom šaranu po kvalitetu,“ apostrofirao je Milošević.
Moderno ribarstvo zahteva veća ulaganja, a ne dobija ih
Milošević ističe da minimalni iznos prelevmana predstavlja jedinu zaštitnu meru koju država primenjuje u korist domaćeg šarana, ali dodaje da se postavlja pitanje kada će ova mera biti ukinuta. On naglašava da je trenutno stanje u ribarstvu Srbije vrlo zabrinjavajuće.
„’Stimulativne’ mere u iznosu od deset dinara za kilogram prodate ribe su premale. Samim tim nam ne daju prostora da ‘igramo’ sa nižom cenom na tržištu. Da ne pominjem da nisu isplaćene za prethodne dve godine. I na to bih dodao da nam bar 30 odsto iznosa koji tražimo bude obustavljen, jer pojedini kupci nisu upisani u privredni registar, a mnogi od njih su davno podneli zahtev za to,“ dodao je upravnik ribnjaka.
Izvor: Vojvodinasume Videoeditor
U Srbiji, šaran se opisuje kao visoko vredan proizvod, s obzirom na to da prolazi kroz proces uzgoja od larve do konzumne faze tokom dve ili tri godine, u zavisnosti od sistema proizvodnje. Troškovi ovog procesa su izuzetno visoki svake godine.
„Tu su obaveze prema Pokrajinskom sekretarijatu i Vodama Vojvodine, koje su daleko iznad svih u regionu. Po dva osnova mi godišnje za to izdvajamo više od 12 miliona dinara. Imamo izuzetno velike štete od kormorana i ostalih predatora, bez ikakve naknade od strane države. U poslednje vreme sve veći problem su krađe. Ribu više ne krade sirotinja da bi preživela, to je sada ozbiljan ‘biznis,“ dodaje Milošević.
Gde je uslovno grlo za ribarstvo?
U nastavku izjave, Milošević je istakao da su izuzetno visoki troškovi opreme u koju se ulaže. Upozorio je da više od dvadeset ljudi obavlja zadatke čuvarskih službi. „I kada lopovi budu uhvaćeni na delu, tužilaštvo zataji. Verujte, krađa ribe u Srbije je ozbiljan organizovani kriminal. Ako državni organi to ne prepoznaju, ne smeši nam se svetla budućnost“, naglasio je. „Pritom, ne postoje nikakve naknade za štete od predatora, dok takav slučaj nije prisutan kod zemalja u okruženju.“
Ribarstvo je, treba naglasiti, grana stočarstva koja nema ustanovljeno uslovno grlo. „Zbog toga ne možemo da konkurišemo za zakup državnog zemljišta i da smanjimo troškove proizvodnje, jer bismo sami proizvodili hranu za ribu. To traje godinama i nikako da se pomerimo sa mrtve tačke,“ zaključio je Milošević.
Izvor: Nova ekonomija
