Ribokradice u Srbiji dnevno mogu od svog „angažmana“ da zarade i do 1.000, a kazne za njihov zločin su srazmerno premale. Ribolovački savez Vojvodine je istakao kako niski iznos kazni i odugovlačenje sudskih procesa više podstiče ribokrađu nego što je umanjuje.
Kazna za ribokradice nedovoljna
Ribočuvar Ribolovačkog saveza Vojvodine Oliver Adžić ističe da su od 2016. godine pa do danas, uz mnogo napora, lokalni ribočuvari uspeli da desetkuju broj kriminalaca koji se bavi krađom ribe. „Ostali su samo oni najuporniji, najalaviji i najpokvareniji,“ ne bez rezignacije dodaje Adžić u intervjuu za N1. Dragan Milenković iz Udruženja sportskih ribolovaca i nautičara Tamiš dodaje da se danas i krađa sakriva i da ribokradice više ne postavljaju alat i mreže javno.
Adžić se obratio medijima i po pitanju sela Jabuka opštine Pančevo, inače infamnom po ogromnom broju krivoribolova. „U Jabuci smo često imali lica koja su radila sa strujom. Uglavnom to bace i pobegnu. Koriste i sonare da bi lakše locirali ribu, mada neki ljudi tačno znaju gde se riba kreće,“ pojašnjava Adžić.
Milenković dodaje da kazne, koje iznose 5.000 dinara po osobi, nisu dovoljne i da maltene stimulišu ljude na krađu ribe. „„Ozbiljni krivolovci mogu da zarade više stotina do hiljadu evra. U uspešnoj akciji imali smo prilike da nađemo 48 somova, svaki neka je bio dva kila, to je 96-100 kila puta 600 dinara. To je 60.000 dinara, 500 evra je uzeo za jedan dan!“, razjareno ističe Milenković.
Izvor: NOVA RS
Tiski cvet takođe strada
V.d. direktora Ribolovačkog saveza Vojvodine Marija Trivunčević se nadovezala na Milenkovićevu izjavu o isplativosti krađe ribe. „U velikoj meri se isplati krivolov. Po pravilu se propisuje najmanja kazna od 5.000 dinara, a krivolovac to puta deset može da zaradi u danu.“ Njen kolega i volonter iz istog saveza Marko Trivunčević apostrofirao je da je ribokradicama najveća šteta prineta kada im se uništi oduzeta oprema.
„Recimo štap ili mašinica nije nešto, možda par hiljada dinara. Ima od onih što se kupuju u kineskim radnjama od 500 do 1.000 dinara. Ima i mnogo skupljih. Ako je oduzet skuplji pribor, prekršilac po navici ima advokata koji ide na varijante da se plati prekršaj, a da se pribor vrati. To je često slučaj,“ navodi Trivunčević.
Najveći udarac ribočuvarima zadaje činjenica da se čak krijumčari i zaštićeni insekt tiski cvet. „Ove godine smo imali priličan šok kada smo naišli na nekoliko oglasa, gde ljudi prodaju larve tiskog cveta. Koriste ih kao mamce za tibolov. Kilo tiskog cveta, strogo zaštićene vrste, košta između 50 i 100 evra,“ dodaje Marija Trivunčević.
Izvor: N1
