Robni zapis za poljoprivredne proizvode predstavlja hartiju od vrednosti koju izdaje javno skladište na osnovu ugovora o skladištenju između ostavodavca i samog skladišta. Ovaj dokument služi kao dokaz vlasništva nad određenom količinom i kvalitetom uskladištenog poljoprivrednog proizvoda, obavezujući pritom javno skladište da čuva i, po zahtevu nosioca robnog zapisa, izvrši predaju poljoprivrednog proizvoda. U bankama, robni zapis može poslužiti kao sredstvo obezbeđenja za podizanje kredita, a isto tako se može i trgovati na berzi. Ovaj sistem omogućava poljoprivrednicima da koriste sopstvenu proizvodnju kao kolateral za kratkoročno finansiranje, čime se stvara nesmetani ciklus finansiranja poljoprivredne proizvodnje.
Međutim, Goran Filipović, Vlada Višić i Đoka Ćurćić iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije imaju drugačije mišljenje. Oni tvrde da je ovo bilo najveće sporno pitanje između poljoprivrednika i ministarstva, s obzirom da je ministarstvo predstavilo robni zapis kao zamenu za veštačko đubrivo.
„Kod nas ne postoji zakonska regulativa za robni zapis, to je sistemski problem. Robni zapis je bio u zakonskoj proceduri 2007, 2012, 2015. i nikada nije prošao. Znači da ne može da se koristi,“ naglasio je Višić za portal „Dobro jutro“.
Robni zapis detaljnije
Izlaganje je nastavio Filipović, sa nešto detaljnijim pojašnjenjem o robnom zapisu i pojedinostima mu. „Robni zapis znači da gde god da poljoprivrednik preda robu ta je roba njegova. Time bi se izbeglo sve ono što se dešava danas, da skidaju robu za dug. Sve usluge skladištara i sve ostale bi se plaćale novcem, ne u robi. Oni se i danas plaćaju u robi, ali oni odmah ljudima skinu dugove, na osnovu jeftine robe, koja je u žetvi najjeftinija to znamo svi. Robni zapis je kao hipoteka, ima svoju vrednost koja se menja. Banka procenjuje rizik koliko će vredeti robni zapis, na osnovu učešća. On ne mora da se koristi samo za žitarice, može da bude licenciran i hladnjačar,“ apostrofirao je Filipović.
Prema rečima Ćurćića, robna berza je ta koja predviđa terminsku prodaju. „Za terminsku prodaju znaš koja će ti cena biti u martu, možeš da pustiš robni zapis, ( na primer danas je kukuruz 12 dinara, a u martu će biti 20 u terminskoj prodaji) na berzu s tim da ti pare dospevaju u martu. I ti tim novcem kupuješ repromaterijal za proleće,“ ističe Ćurćić. „Na Produktnoj berzi u Novom Sadu nemamo terminsku prodaju za fizičko lice, ne znam da li ima i za pravna. Nije uređena kao berze u svetu, nemamo terminsku prodaju, nemamo, nemamo javna skladišta, nisu razrađena. Imamo desetak javnih skladišta u zemlji koja ima preko tri miliona hektara zemlje.“
Izvor: Dobro jutro
