Za ljubitelje egzotičnog voća i organske proizvodnje, kivano, odnosno rogata dinja, možda bude dobra investicija za budućnost. Živojin Antić iz Ćuprije, ljubitelj neuobičajenih vrsta povrća, redovno gaji kivano, ističući da se zbog promene klime ovo afričko voće uspešno razvija i na području pored Morave. U Srbiji su zasad kivana retki i ograničeni, baš kao i interesovanje za ovim bodljikavim plodom.
„Zbog promene klime uspeva i kod nas. Lako se gaji, može čak i na terasi,“ veli Antić. „Ima isti habitus kao krastavac, biljka je sa muškim i ženskim cvetovima. Poželjno je posaditi više strukova. Gajim ga isto kao i krastavac, sa potporom, da bi plod bio iznad zemlje i manje podložan bolestima. Najbolje uspeva iz rasada. Već polovinom februara trebalo bi seme staviti u zemlju. Bitno je u početku održati biljku dok se ne ukoreni. A ona poput krastavca ima plitak koren. Moje iskustvo je da je kivano osetljiva biljka, podložna plamenjači i plesnivosti lista i tako je sve dok ne ojača. Ali, kad krene poprilično je izdržljiva, ima bujnu lisnu masu i obilje plodova.“
Rogata dinja: pojedinosti o uzgoju
Berba kivana počinje u septembru, ali biljka donosi plodove sve do januara. Zbog sukcesivnog sazrevanja, preporučuje se redovno branje zrelih plodova kako bi se podstakao dalji rast. Nedozrele, zelene plodove treba ubrati tokom prvih mrazeva i pažljivo ih smestiti u gajbice, svaki pojedinačno. Ovi plodovi će vremenom dozreti, sporije u hladnom okruženju ili brže u toplijem. Kivano je potpuno zrelo kada dobije karakterističnu žuto-narandžastu boju. Važno pravilo je izbegavati čuvanje kivana u frižideru.
„Plodovi teže od 200 pa do čak 600 grama, a sa jedne biljke uberem i do 70 plodova,“ naglašava Antić. „Najlepše primerke ostavljam za seme. Semenke su unutar ploda, obavijene izrazito zelenom želatinastom pulpom, koja podseća na kivi. Zanimljivo je da je klijavost semena oko 95 odsto. Relativno je neutralnog ukusa, kao mešavina krastavca, banane i limuna. Može da se dodaje u smutije ili da se jede sa sirevima, da se zasladi sa medom. Mi ga dodajemo u salate i prelive. Inače je prava vitaminska bomba i moja porodica ga jede preko cele zime zajedno sa domaćim voćem.“
Izvor: Dobro jutro
