Ruzmarin je biljka koja ima široku primenu u narodnoj i tradicionalnoj medicini, ali se i koristi u proizvodnji mnogih modernih lekova, prehrambenoj industriji i kao dodatak jelima.
– U narodnoj medicini list se koristi kao sastojak čajeva za kupanje, draženje kože, za porast kose. Upotrebljava se i kao antioksidant za meso, u industriji likera i kao sredstvo za rasterivanje insekata – objašnjava stručnjak Poljoprivredno stručne službe Niš Tanja Petrović. – To je zimzeleni grm koji samoniklo raste na priobalju i jadranskim ostrvima, ali uzgaja se i u baštama. Najbolji deo uzgoja ruzmarina u zatvorenom prostoru je taj što osetite njegov miris u vazduhu svaki put kada prođete pored njega, a smatra se da njegov miris može da smanji anksioznost i stres.
Sadnja ruzmarina
Ruzmarin klija nešto teže u odnosu na većinu biljaka, pa je dobro kupiti sveže seme i posejati ga u aprilu. Ipak, ni tada nemojte očekivati naglo klijanje. Puno veći uspeh možete očekivati ako ruzmarin sadite pomoću reznica. Reznice dužine oko 8 cm najbolje je uzeti s mladih grana u kasno proleće. Odrezani deo reznice stavite u malu posudu ispunjenu kompostom. Posudu stavite u tanjirić s vodom kako bi kompost mogao povući vlagu.
Nakon što je kompost navlažen, smestite posudu s ruzmarinom pod staklenu teglu ili na pola presečenu prozirnu plastičnu bocu. To će biljci osigurati toplotu. Nakon dva meseca, kad reznica ruzmarina razvije korenje, spremna je za presađivanje u zemlju. Ruzmarin voli puno sunca, ali će tolerisati i malo hlada. Izdržljiva je biljka i otpornija je na mrazeve od ostalih mediteranskih kultura. U hladnim predelima voli da raste uz zidove koji gledaju na jug ili jugozapad. Ipak, mlade biljke je zimi poželjno uneti u zatvoreno. Ako nakon mraza deluje pomalo spaljeno, podsecite ga u proleće sve do zdravih delova. Ruzmarin je višegodišnja biljka i može se uzgajati tokom cele godine. Ako je zemljište vrlo nabijeno i teško, onda vam za bolju drenažu može pomoći mešanje zemljišta s određenom količinom peska.
Gajenje ruzmarina
Ruzmarinu je potrebno puno sunca i zaštite od hladnih vetrova. Potrebna mu je dobra drenaža i zemljište bogatije krečom. Može se uzgajati u posudama u zatvorenom na sunčanom mestu, a preko leta se može ukopati u zemlju. Manje količine lišća mogu se brati cele godine, ali većinu lišća treba skupiti pre cvetanja. Biljka se suši u hladu, a zbog jakog mirisa treba je držati u limenkama ili dobro zatvorenim vrećicama. Ako na lišće ovlaži ili bude izloženo jakom direktnom osunčavanju ono gubi lekovitost.
Upotreba ruzmarina
List se dodaje raznim jelima od mesa, posebno jagnjetini i svinjetini. Takođe se dodaje pečenim krompirima i margarinu. Cvet se može kristalisati za ukras. Kada se skinu listovi, stabljike ruzmarina mogu se paliti na vatri ili roštilju za prijatan miris (i kao mirisni štapići!), a mogu se koristiti i kao štapići za roštilj. Sušeni listovi zadržavaju aromu i pogodni su za skladištenje.
Kupka od lišća podstiče cirkulaciju. Podstiče cirkulaciju i olakšava bolove povećavajući dotok krvi. Za belju i mekšu kožu dobro je povremeno oprati čajem od ruzmarina. Takođe, ruzmarin pomaže korenu kose da ojača, olakšava rast i jača kosu. U istom čaju dobro je prati noge, pogotovo ako smo mu dodali nekoliko kapi eteričnog ruzmarinovog ulja kako bi se manje znojile.
Ruzmarin pomaže varenju masti. Koristi se u proizvodnji parfema i kao dodatak raznim mirisnim vodicama (10 grama narandžinog ulja, 10 grama limunske kiseline i dva grama ruzmarinovog ulja otopiti u 100 mililitra 90 postotnog alkohola!). U narodnoj medicini koristi se kod bolesti jetre, bubrega, srca i reume.
