Naslovna Poljoprivreda Voćarstvo i povrtarstvo Sadnja krompira na otvorenom…je nešto što izgleda otprilike ovako (dalje u tekstu)

Sadnja krompira na otvorenom…je nešto što izgleda otprilike ovako (dalje u tekstu)

84
0

Sadnja krompira na otvorenom počela je od polovine marta i traje najkasnije do polovine maja, u zavisnosti od lokaliteta na kom se sadi. U ravničarskim predelima aktivnosti su započele sredinom marta, dok se na područjima do 500 metara nadmorske visine sadnja obavlja sredinom aprila. Za one delove koji se nalaze iznad 1.000 metara nadmorske visine, sadnja se planira oko početka maja i traje do sredine meseca.

Prof. dr Zoran Broćić, redovan profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, je podelio sa nama pokoji koristan savet o ovoj proizvodnji. Naglasio je da predsetvena priprema zahteva oruđa koja rastresaju zemljište od 15 do 20 centimetara. Vrlo pogodno oruđe za te namene, rekao je, su rotacione drljače i rotaciona sitnilica. A tu negde na spisku su i kultivatori koji rastresaju zemljište.

„Setveni sloj nije potrebno pripremiti kao kod setve strnih žita ili kukuruza,“ rekao je Broćić. „Ta posteljica je mnogo dublja i može da bude više gruba. Uobičajeno je da se sade krtole veličine od 28 do 55 milimetara, to je kalibraža za semensku frakciju. Ona može da bude i razdvojena na 28-35, 35-55, količina krtola zavisi upravo od te frakcije. Kreće se od tone i po do tri tone, u zavisnosti od sorte i od toga da li je rana proizvodnja, srednje rana ili kasna. Obično u ranoj proizvodnji se ide na gušću sadnju, vade se nedozrele krtole“.

Foto: Pixabay

Sadnja krompira, nastavljena

Proces sadnje može se izvoditi na manjim površinama ručno, što podrazumeva otvaranje brazdi u koje se zatim postavljaju krtole. Preporučeni razmak između redova iznosi 70 centimetara, mada se sugeriše da ne prelazi 75 centimetara. Profesor Broćić ističe da postoje poluautomatske sadilice, gde radnici ubacuju krtole u odgovarajuće otvore. Ove sadilice su posebno korisne kada je u pitanju krompir s izraženim klicama, jer se manje oštećuju tokom procesa sadnje.

„Sadilica otvara brazdu, polože krtolu i vrši zagrtanje krtole tanjirima ili određenim drugim uređajem kao što je zagrtač,“ veli on. „Moguće je i lokalno polaganje mineralnog đubriva, kao i insekticida koji je neophodan u zaštiti. U jednom prohodu se obavlja više operacija, a automatske sadilice rade to isto samo nisu potrebni radnici za polaganje, već mašina uz pomoć adekvatnih uređaja zahvata krtole, polaže ih na rastojanje u redu koje mi podesimo, to se kreće od 30 do 35 centimetara zavisno od sorte, a razmak između redova je od 70 do 75 centimetara“.

Temperatura zemljišta ključna

Sadnja bi trebalo da se obavi kada temperatura zemljišta dostigne osam ili više stepeni. Kod krompira je karakteristično da krtola ima više okaca i može se regenerisati. Ako krompir bude izložen mrazu, nije potrebno presađivati ga odmah; bolje je sačekati. Iako će to usporiti proces sazrevanja, druga okca će se aktivirati i krtola će ponovo klijati.

Dubina varira od 7 do 10 centimetara, zavisno od sorte, veličine semena i vrste zemljišta. Na peskovitijim zemljištima preporučuje se dublja sadnja do deset centimetara, dok se na težim zemljištima preporučuje plića sadnja.

Prilikom sadnje, sadilice formiraju male bankove trouglastog oblika, što olakšava razdvajanje redova i pomaže u zadržavanju vlage. Ogrtanje se obavlja kada klice budu blizu površine ili se pojavi nekoliko niklih biljaka. Postoje specijalne mašine koje prave bankove u obliku trapeza visine 25 centimetara, što je moderna praksa kod naprednih proizvođača.

Naravno, duž celog procesa, sprovode se preventivne mere za zaštitu krompira od potencijalnih bolesti i infekcija. Primena insekticida sprečava pojavu žičara, dok se za suzbijanje bolesti poput plamenjače i krompirove plesni koriste kombinovane metode, uključujući agrotehničke, mehaničke, fizičke i biološke mere, kao i upotrebu fungicida.

Izvor: Dobro jutro