Novembar označava početak jesenje sadnje voća, a Nikola Milojević, rasadničar iz okoline Kruševca, daje savete o pravilnoj sadnji. Prema njegovim rečima, postoji razlika između hobi voćara koji sade voće u malim okućnicama i profesionalnih voćara koji sade na većim parcelama. Profesionalci se češće odlučuju za jesenju sadnju jer zima donosi padavine koje pomažu zemlji da nalegne i biljci da bolje startuje na proleće. Za hobi voćare, novembar i decembar su ključni meseci da se obavi sadnja, kada vegetacija prestaje, a lišće opada.
Da bi sadnja bila uspešna, Milojević preporučuje da parcele budu duboko poorane ili rigolovane, idealno na dubini od 50 do 70 cm. Međutim, mnogi hobi voćari nemaju pristup ovoj vrsti obrade zemljišta, pa su prinuđeni da sade u neobrađenu zemlju. U tom slučaju, preporučuje se kopanje većih rupa, minimalno 60x60x60 cm, kako bi se omogućio dobar razvoj korena sadnice.
Tradicionalno, savetuje se dodavanje stajnjaka u rupu, ali to može biti problematično zbog nedostatka kvalitetnog đubriva i mogućnosti da se koriste nepregoreli stajnjak, koji može sadržavati štetne insekte. Umesto toga, Milojević preporučuje da se zemlja koja je iskopana usitni i vrati u rupu. Sadnica se zalije sa oko 20 litara vode i čvrsto nagazi kako bi se uklonio vazduh oko korena, a stablo treba da bude pravilno posađeno i poduprto letvom. U proleće se sadnica skrati na visinu od oko 120 cm, a pre početka vegetacije sledi blaga prihrana.
Sadnja, sadnja – nikad nigde zadnja
Za profesionalne voćare, priprema zemljišta uključuje čišćenje zapuštenih parcela, vađenje rastinja, panjeva i korenja. Ne sme se ni izbeći duboko podrivanje na oko 80 cm, nakon čega sledi rigolovanje na 60 cm. Fina obrada zemljišta, poput frezanja ili tanjiranja, završava proces pripreme. Ova obrada se obavlja u septembru i oktobru, uz pažljivo praćenje vremenskih uslova. Ako je parcela ranije bila kultivisana, potrebno je samo oranje na dubini od oko 40 cm. Pre oranja, preporučuje se analiza zemljišta i đubrenje na osnovu preporuka, jer većina zemljišta u Srbiji pati od nedostatka organskih komponenti, poput stajnjaka. Za optimalnu pripremu, dodaje se od 20 do 50 tona stajnjaka po hektaru, koji se mora zaorati u roku od 24 sata kako ne bi izgubio svoja svojstva.
Sadnja se vrši početkom novembra, u zavisnosti od vrste voća, podloge i mehanizacije. Rastojanje između redova najčešće iznosi od 4 do 5 metara. Ovo doduše ne važi za jabuke i kruške na slabijim podlogama, gde je rastojanje 3 do 3,5 metara. Kod trešnje i kajsije, rastojanje je veće, od 3 do 5 metara. Pak sa druge strane je kod dunje i višnje 2 do 2,5 metra, a kod mušmule od 1,5 do 2 metra. Prilikom sadnje, koren treba skratiti za jednu trećinu do jedne polovine kako bi se omogućio bolji razvoj biljke.
Izvor: Dobro jutro