Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, u saradnji sa Zadružnim savezom Vojvodine, organizovao je panel-diskusiju „Novi trendovi zadrugarstva u AP Vojvodini“ u okviru 91. Međunarodnog sajma poljoprivrede. Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Aleksandar Panovski, naglasio je da su razvoj zadrugarstva, umrežavanje poljoprivrednika i kooperativni rad ključni elementi za unapređenje poljoprivrednog sektora.
Izvor: Pixabay, Zadružni savez Vojvodine
„Teško da možemo govoriti o ozbiljnom poljoprivrednom razvoju i razvoju poljoprivredne proizvodnje bez jakih i snažnih zadruga, bez odnosa prema zadrugarstvu koji će pospešivati njegov dalji razvoj i razvoj zadrugara“, apostrofirao je Panovski.
„Novi trendovi zadrugarstva“; da li je vreme zadrugarstva gotovo ili ne?
Panovski je podsetio da je Pokrajinski sekretarijat, u saradnji sa Zadružnim savezom Vojvodine, izradio Elaborat koji služi kao dijagnostička osnova za budući rad na razvoju zadrugarstva. Istakao je da su, u kratkom vremenskom periodu, na osnovu preporuka iz Elaborata, zadruge koje spadaju u tzv. srednja privredna društva uključene u konkursne linije, poput konkursa za nabavku sistema za navodnjavanje, koji traje do 24. maja.
Dodao je da na konkursu mogu učestvovati i zadruge koje imaju više od 100 hektara ratarskih useva. Takođe, naglasio je da je strateško opredeljenje Sekretarijata, već u pripremama za narednu budžetsku godinu, da formira posebne fondove namenjene isključivo zadrugama kako bi im omogućili korišćenje određenih nacionalnih mera.
Kako je istakao Panovski, trenutno su i najveće zadruge, koje imaju najveće površine pod ratarskim usevima, pre svega usmerene ka korišćenju evropskih sredstava.
Cilj je širenje i formiranje novih zadruga
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, Jelena Nestorov Bizonj, obratila se prisutnima. Naglasila je da zadrugarstvo u našoj zemlji ima dugu tradiciju i da uspešno odoleva svim poslovnim uslovima. Saimm tim, dodaje, danas ono predstavlja značajan faktor u poljoprivredi. Rekla je da zadruge pružaju oslonac poljoprivrednicima, posebno u kriznim godinama. Naime one im pomažu da lakše prebrode izazove poput niskih cena poljoprivrednih proizvoda i visokih troškova repromaterijala iz prošle godine. Nestorov Bizonj je istakla da je cilj povećanje broja zadruga i dodavanje vrednosti njihovim proizvodima. Time se poljoprivrednici motivišu da se udružuju i lakše posluju u konkurentnim uslovima.
Direktor Zemljoradničke zadruge „Beška“, Dragan Lončar, obratio se za reč. Istakao je da proizvodne snage menjaju proizvodne odnose u društvu i da je potrebno prilagoditi se novim vremenima i tehnologijama. Naveo je da zadružna formula može osigurati kontrolu kvaliteta primarnih proizvoda, ekološku odgovornost, tržišni nastup i zdrav plasman poljoprivrednih proizvoda.
Ivana Đuranović Veselinov iz Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije u Srbiji podelila je iskustvo Španije. Navela je da ta zemlja ima razvijeno zadrugarstvo, koje je nosilac poljoprivrednog uspeha. Pritom, kako ističe Đuranović Veselinov, zadrugarstvo Španije čini skoro 30% izvoza u prehrambenom sektoru.
Izvor: AgroTV
