Naslovna Poljoprivreda Sajam poljoprivrede: Održan 5. dan voćara i vinogradara

Sajam poljoprivrede: Održan 5. dan voćara i vinogradara

107
0

U okviru 91. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu održan je peti po redu Dan voćara i vinogradara. Skup su organizovali Privredna komora Vojvodine, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Novosadski sajam, Institut za voćarstvo u Čačku, Savez vinara i vinogradara Srbije, i revija „Dobro jutro“. Ovaj događaj je okupio predstavnike nauke, trgovinskih lanaca, voćare, vinogradare i stručnjake iz oblasti voćarstva i vinogradarstva na jednom mestu.

Izvor: Shutterstock/Aleksandar Malivuk

„5. dan voćara“ detaljnije

Boško Vučurević, predsednik Privredne komore Vojvodine, prilikom pozdravljanja prisutnih, istakao je značajan ekonomski značaj voćarstva. Podsetio je da je u prva tri meseca od izvoza voća ostvareno 160 miliona evra, čime je potvrđeno da je naše voće izuzetno kvalitetno i konkurentno. Malina i jabuka čine 65% ukupnog izvoza, pri čemu su najveći kupci malina Nemačka i Francuska, dok jabuke najviše kupuje Ruska Federacija. Ipak, dolazi do diverzifikacije izvoza prema Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijskoj Arabiji i dalekom istoku.

Vučurević je naglasio da voćnjaci i vinogradi zauzimaju samo 6% ukupnog obradivog zemljišta, što je mali procenat u odnosu na njihov veliki doprinos poljoprivredi. Izvoz voća čini oko 15-16% ukupnog izvoza agrara. „Zato danas s modernim zasadima, s plantažnim voćarstvom kroz ovakve skupove moguće je maksimalno unaprediti voćarsko vinogradarsku proizvodnju koja daje izvanredne rezultate“, poručio je Vučurević.

Image by topntp26 on Freepik

I još detalja…

Dr. Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, istakao je da klimatske promene u poslednjih dvadeset godina značajno utiču na poljoprivredu, posebno na višegodišnje kulture kao što su voćarske. Problemi poput blagih zima, elementarnih nepogoda, visokih temperatura, suše, obilnih padavina i toplih kratkih jesenji negativno utiču na prinos i kvalitet plodova.

Dr. Jevremović je naveo da postoje mere koje mogu ublažiti posledice klimatskih promena, ali da one zahtevaju puno vremena i sredstava. Nauka, struka i poljoprivredni proizvođači rade na tome da se ublaže posledice kako bi se ostvario optimalan prinos i visok kvalitet ploda.

Photo by S O C I A L . C U T on Unsplash

Predložio je upotrebu protivgradnih mreža i vetrozaštitnih pojaseva kao efikasne mere protiv klimatskih promena. Takođe je naglasio važnost izbora lokaliteta i sorti, posebno s obzirom na tendenciju ka visoko intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji, gde je svaki korak u planiranju i proizvodnji ključan za osiguranje prinosa.

Prof. Dr. Dragoslav Ivanišević, direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ukazao je da klimatske promene imaju i pozitivne i negativne efekte na vinogradarstvo. Predložio je da se iskoriste pozitivni efekti, ističući da loza voli sunce i svetlost, a s obzirom na to da će rizici od niskih zimskih temperatura biti sve ređi, područje za gajenje vinove loze može se proširiti, čime postajemo pogodniji za gajenje stonih sorti.

Image by PIRO from Pixabay

Prof. Dr. Ivanišević je zaključio da treba iskoristiti pozitivne promene i uzeti u obzir negativne, kako bi vinogradarstvo moglo da se prilagodi i bori protiv klimatskih promena.

Izvor: Poljoprivrednik