Mnoge biljne kulture koje posejemo u jesen, možemo da gajimo i tokom cele zime. Među njima je i spanać, koji se može gajiti u zaštićenom prostoru, pre, posle ili između neke druge povrtarske vrste.
Gaji se zbog zelenih listova, koji su bogati belančevinama, gvožđem, kalijumom i kalcijumom, a od vitamina sadrži beta karotin.
“U početku vegetacije obrazuje se lisna rozeta, a period formiranja listova kod ranih sorti je od 28-35 dana dok kod kasnih sorti više od 42 dana. U zavisnosti od faze rasta i položaja u rozeti , oblik i veličina lista se menjaju ,ali se karakteristike sortnog obeležja najviše vidljivi u tehnološkoj zrelosti. Seme niče na temperatri 3-4 C, a najbolje na 20C. Biljke u fazi pravih listova mogu uspešno da izdrže od -6 do-8, dok dobro ukorenjene biljke pod snežnim pokrivačom mogu da podnesu temperaturu do -20C”, objašnjava diplomirani inženjer Tanja Petrović, savetodavac PSSS u Nišu.
Prema njenim rečima tokom prvih mesec dana vegetacije rast je usporen ,a najintezivnije obrazovanje listova je između 30-60 dana vegetacije.
“Potreba spanaća za svetlošću nije velika, zbog čega daje zadovoljavajuće prinose i kad se gaji kao međukultura. Spanać ima velike potrebe za vodom ,pre svega zbog slabo razvijenog korenovog sistema i njegovog rasprostiranja u površinskom sloju. U nedostatku vlage sporo se razvija, brzo stari i posle formiranja 3-4 lista obrazuje generativne organe”, navodi Petrović.
Za uspešno gajenje spanaća neophodna su veoma plodna, srednje teška zemljšta, lako propustljiva i dobre strukture. Spanać ne podnosi kiselo zemljište, već ona bogata kalcijumom.
“Zbog opasnosti od nagomilavanja štetnog NO3 spanać se najčešće đubri sa sa 80-100g /10m2 azotnih, fosfonih i kalijumovih hraniva. Đubrenje treba odraditi pred setvu. Što se tiče setve u zaštićenom prostoru je gusta 20-25 g/m2 (razmak 10x10cm). Ova poljoprivredna kultura se bere ubiranjem pojedinačnih listova”, kaže Petrović.
