Suncokret voli toplotu, zato se setva suncokreta vrši tek kada zemljište dostigne minimum 10°C stepeni. Kiša koja je obradovala ratare će doprineti boljem nicanju suncokreta. Učestale suše proteklih godina poručuju da suncokret može biti dobar izbor ovoga proleća.
Suncokret je usev skromnih zahteva, dobro koristi vodu i hraniva iz dubljih slojeva zemljišta,otporan je na sušu i iziskuje mala ulaganja, a postiže stabilne i relativno visoke prinose.
Zaštita voća u proleće – pobedite najznačajnije bolesti i insekte
Uslovi gajenja suncokreta
Temperatura – Minimalna temperatura za klijanje iznosi 3°C, a optimalna 28°C. Najpovoljnija temperatura za rast i razvoj, naročito u periodu intenzivnog porasta, cvetanja, oplodnje i nalivanja semena, kreće se između 20 do 25°C. Temperatura niža od 15°C i viša od 25°C smanjuje sintezu ulja u semenu. Biljke suncokreta mogu da izdrže temperature i do – 6°C.
Voda – Suncokret stvara veliku vegetativnu masu i zahteva puno vode, na nedostatak vode je najosetljiviji u vreme formiranja glavica i nalivanja semena. Korenov sistem je jako razvijen i prodire duboko u zemljište, tako da crpe vodu iz dubljih slojeva.
Setva suncokreta
Zemljište – Najbolje rezultate usev daje na dubokim, plodnim i strukturnim zemljištima, slabo kisele i neutralne reakcije.
Plodored – Suncokret je osetljiv na gajenje u monokulturi, na isto mesto ga treba vraćati tek posle 5 do 6 godina, a kao predkulture ne treba sejati one koje imaju zajedničke bolesti i štetočine, tako da su najbolje predkulture za suncokret strna žita, a on je dobar predusev za pšenicu i kukuruz.
Obrada zemljišta – Posle ranih predkultura (strna žita), treba obaviti plitko oranje na 10 cm dubine, zatim se u prvoj polovini avgusta ore na 20 cm. Duboko oranje, na oko 40 cm, se obavlja krajem septembra ili početkom oktobra meseca. U proleće se zemljište tanjira, drlja i pred setvu se prolazi setvospremačem. Cilj ove mere je fino ravnanje površine i formiranje setvenog sloja debljine 5-6 cm. Posle kasnih predkultura, obavlja se duboko jesenje oranje.
Đubrenje – Đubrenje fosforom i kalijumom i delimično azotom, izvodi se pred osnovnu obradu u jesen, na osnovu plodnosti zemljišta. Na srednje plodnim zemljištima treba uneti oko 80 kg/ha azota, 100 kg/h fosfora i 120 kg/ha kalijuma; na siromašnijim zemljištima ove količine hraniva treba povećati, a na plodnijim smanjiti. Najčešće se savetuje da se preostala količina azota (1/3 do 1/2 ) unese predsetveno, a da se izostavi prihranjivanje.
Pomoć države ne sme da izostane: Pola milijarde dinara za seoske zadruge
Agrotehnika proizvodnje suncokreta
Setva suncokreta – Setvu treba započeti kada se temperatura zemljišta u setvenom sloju ustali na 8 do 10°C, kod nas je to najčešće prva dekada aprila meseca, setva se obavlja sejalicom, međuredno rastojanje je 70 cm, a rastojanje u redu 21 do 30 cm, da bi se ostvariosklop od 40.000 do 60.000 biljaka po hektaru. Dubina setve je od 5 do 8 cm, a potrebna količina semena u zavisnosti od klijavosti, čistoće, apsolutne mase i gustine sklopa, od 4 do 6 kg/ha.
Nega useva – Ako je setva obavljena u suvo zemljište, treba obaviti valjanje, takođe je bitno suzbijanje korova, a jedna od vrlo bitnih mera je međuredno kultiviranje. Optimalno vreme za ovu meru je faza dva do tri para listova, a cilj ove mere je preventivno uništavanje korova, razbijanje pokorice, rastresanje površinskog sloja zemljišta i čuvanje zemljišne vlage.
Žetva suncokreta – Suncokret sazreva krajem avgusta i početkom septembra, kombajniranje treba početi sa vlagom 12 do 14%, jer svako kašnjenje sa žetvom dovodi do značajnog smanjenja prinosa. Prosečni prinos u našoj zemlji kreće se od 2 do 3 t /ha, ali je genetski potencijal mnogo veći, te se mogu ostvariti znatno veći prinosi.
Izvor: Gajenje suncokreta – Dipl. inž. Milanka Miladinović
