Suša koja je zahvatila poljoprivredna područja Srbije ozbiljno je ugrozila prinose ključnih kultura, gde spadaju šećerna repa, kukuruz i soja. Međutim, za razliku od kukuruza i soje, šećerna repa još uvek ima šansu da poboljša svoje prinose ukoliko bi došlo do padavina u narednim danima.
Zbog sušnih uslova, koren šećerne repe na mnogim njivama nije dostigao očekivanu težinu, što direktno utiče na smanjenje prinosa. Na nekim parcelama koren teži manje od pola kilograma, dok bi u ovom periodu trebalo da dostigne najmanje 2,5 kilograma. Padavine bi mogle da doprinesu krupnijem razvoju repe, što bi znatno povećalo prinos.
Poljoprivrednici iz različitih delova Srbije, poput Jovana Tatića iz Turije i Vladimira Franciste iz Kisača, svedoče o problemima sa kojima se suočavaju zbog sušnih uslova. Tatić navodi da suša usporava razvoj repe i smanjuje prinose, ali dodaje da je u prethodnim godinama imao znatno bolje rezultate u godinama sa češćim padavinama. U sušnim godinama, kada je repu vadio početkom septembra, prinosi su bili oko 50 tona po hektaru, dok su u kišovitijim godinama prinosi dostizali i do 70 tona po hektaru.
Francista ističe da na poljima trenutno postoje različiti tipovi repe – zdrava ali sitna, i ona čiji je koren počeo da truli zbog suše. Težina korena repe varira u zavisnosti od kvaliteta zemljišta, pa tako neki korenovi teže između 300 grama i pola kilograma, dok ima i onih koji dostižu težinu od tri kilograma. Ove razlike u veličini i kvalitetu korena direktno su povezane sa sušnim uslovima i nedostatkom padavina.
Hoće li šećerna repa izdržati?
Uoči početka prerade šećerne repe, koja je najavljena za kraj avgusta, fabrike šećera pripremaju se za prerađivanje slatkog korena u maksimalnim kapacitetima. Fabrike šećera u Crvenki, Vrbasu, Kovačici i Pećincima očekuju prosečne prinose. Ali u slučaju padavina, prinosi bi mogli da budu i iznad proseka. Direktor sirovinskog sektora fabrike šećera u Crvenki, Nastadin Jovović, izjavio je da će šećerana ove godine prerađivati repu sve do kraja januara sledeće godine, čime se planira iskorišćenje punih kapaciteta fabrike.
Pored sušnih uslova, na prinos i kvalitet šećerne repe uticala je i učestala setva na istim parcelama. Slabija agrotehnika i zaštita su takođe doprineli ovom stanju. Međutim, na parcelama pod sistemom za navodnjavanje, problemi su manje izraženi. Ovo ukazuje na značaj adekvatnog sistema za navodnjavanje u održavanju visokog prinosa i kvaliteta šećerne repe.
Cena šećerne repe ove sezone iznosi 47 evra po toni za digestiju od 16%. Poljoprivrednici su dobili finansijsku pomoć od 600 evra po hektaru za početak proizvodnje. Pritom, dobili su i dodatne bonuse za seme i natprosečan sadržaj šećera. Uprkos izazovima, poljoprivrednici se nadaju da će padavine popraviti ovogodišnje prinose.
Izvor: Dnevnik
