Šećerna repa ove godine suočava se s ozbiljnim problemima zbog nepovoljnih klimatskih uslova. Visoke temperature, u kombinaciji sa smanjenim količinama padavina, doveli su do značajnih poteškoća u proizvodnji. Goran Milanko, inženjer poljoprivrede iz Nikša Agrara, ističe da je šećerna repa kultura sa visokim potrebama za vodom i odgovarajućim agrotehničkim merama, ali trenutni klimatski uslovi nisu povoljni za njen rast i razvoj.
U semiaridnim i aridnim klimatskim uslovima, kakvi preovladavaju u regionu, često dolazi do deficita padavina u ključnim mesecima vegetacije šećerne repe – junu, julu i avgustu. Upravo u tim mesecima, potrošnja vode od strane ove kulture iznosi između 50% i 65% ukupnih potreba. Prema procenama, za optimalan razvoj repe tokom vegetacije potrebno je oko 555 mm padavina. Međutim, zbog značajno manjih količina padavina ove godine, uz povećanu prosečnu temperaturu koja je premašila višegodišnji prosek, došlo je do odbacivanja lišća i pojave retrovegetacije. Ove promene su praćene pojavom truleži, koja se manifestuje uvenulom lišćem, truljenjem korena, te gumozom šećerne repe kao posledicom oštećenja izazvanih insektima.
Šećerna repa izdržava, ali jedva
Problemi izazvani nepovoljnim vremenskim uslovima direktno utiču na proizvodnju, prinos i kvalitet šećerne repe. Milanko naglašava da komplikacije nisu samo u fazi rasta, već se odražavaju i na vađenje i doradu repe. On ističe da pored klimatskih faktora, situaciju dodatno otežava i učestala setva šećerne repe na istoj njivi, nedostatak rotacije useva, slabija agrotehnika i nedovoljna zaštita biljaka. Ovi faktori zajedno doprinose pogoršanju stanja useva.
Ipak, Milanko napominje da su problemi manje izraženi na površinama koje su pod sistemom za navodnjavanje. Na ovim manjim parcelama, gde je obezbeđen adekvatan pristup vodi, efekti truleži i gumozne bolesti su minimalni. Ova činjenica ukazuje na značaj sistema za navodnjavanje u ublažavanju negativnih posledica klimatskih promena na poljoprivredne useve.
Na koncu, proizvodnja šećerne repe ove godine suočava se s velikim izazovima zbog ekstremnih vremenskih uslova. Nepovoljna klima, u kombinaciji sa neadekvatnim agrotehničkim merama, rezultirala je smanjenjem prinosa i kvalitetom proizvoda. Iako su površine pod navodnjavanjem manje pogođene, ukupna proizvodnja trpi značajne gubitke, što dodatno komplikuje celokupnu situaciju u poljoprivredi.
Izvor: Dobro jutro
