Naslovna Poljoprivreda Semenarstvo u Srba: surova realnost

Semenarstvo u Srba: surova realnost

367
0

Kroz mnoga desetleća, srpsko semenarstvo je igralo veliku ulogu u domaćoj privredi. Ključna reč ovde je „igralo“, prošlo vreme. Gde smo sada?

Razumljivo je da poljoprivrednicima nije potrebno posebno naglašavati da je seme ključni element svakog uspešnog useva. Kvalitetno seme, uz pravilno primenjene agrotehničke mere, predstavlja osnovu u poljoprivrednoj proizvodnji. Bez visokokvalitetnog semena, nijedan usev neće moći da ostvari svoj puni potencijal. Srbija obiluje različitim klimatskim uslovima i tipovima zemljišta, što pruža odlične mogućnosti za raznoliku proizvodnju semena ratarskih kultura.

Međutim, kako bismo iskoristili ove prednosti, ključno je da se usredsredimo na povećanje površina pod proizvodnjom semena. Neki od važnih faktora koji doprinose smanjenju domaće proizvodnje semena u Srbiji uključuju nedovoljna ulaganja u istraživanje i razvoj, nedostatak obrazovanja i podrške institucijama, kao i sve veću konkurenciju sa uvoznim semenom.

Semenarstvo, dekonstruisano

Rukovodilac Odeljenja za suncokret u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Vladimir Miklič je u detalj prodiskutovao srpsko semenarstvo u recentnom intervjuu za portal Poljoprivreda.info. Pre svega je komentarisao podatak da je u poslednjih nekoliko godina semenska proizvodnja sa nekih pedesetak hiljada hektara, pala na ispod 40 hiljada.

Deklarisano seme
Deklarisano seme

„To je tačna informacija koju smo dobili od zvaničnih organa. Problemi su brojni. Teško je sada zasnovati proizvodnju,“ naglasio je Miklič.

U nastavku izlaganja, apostrofirao je postojanje više faktora koji utiču na trenutno stanje. „Da pođemo od cena. Zaista je postalo dosta skupo proizvoditi u Srbiji. Naročito poslednje dve ili tri godine. Skočila je cena zbor rata u Ukrajini, porasta cene merkantile, porasta cena svih inputa, energenata, radne snage, đubriva, pesticida, tako da su mnogi odustali od semenske proizvodnje,“ rekao je. „Novi vlasnici mnogih privatizovanih sistema ne žele da se bave semenskom proizvodnjom. Oni idu na onu osnovnu, elementarnu, ratarsku proizvodnju.“

Izvor: Pixabay

Miklič je rezignirano dodao da smo mi prinuđeni da radimo semensku proizvodnju i u Rumuniji, Italiji i nekim drugim zemljama. „Radili smo to i pre. Srbija je mala zemlja i rizik je da se sve skoncentriše na jednom ograničenom prostoru. Često i zakoni favorizuju uvoz semena u odnosu na proizvodnju u Srbiji. Nekada je i nama lakše da uvezemo seme nego da ga ovde proizvodimo što je nonsens,“ dodao je.

Kako je situacija sređena sa strane?

Koristeći primer prostorne izolacije, stručnjak je pojasnio da je kod nas ona propisana na 1.500 metara. Dodao je kako je isti taj iznos bio duplo veći u njegovo vreme. „Tada su postojali veliki sistemi pa smo lakše nalazili izolaciju. Sada posle povraćaja zemljišta to je znatno teže. Ipak treba voditi računa ako se ova razdaljina smanji može doći do povećane stranooplodnje. Pčele lete i do 10 kilometara. Može se desiti da taj divlji suncokret koji se lako širi, i koji je opasan korov, i jako se teško suzbija, da ga bude više u našem semenu,“ dodao je.

Foto: Pixabay

Kako tvrdi, u Mađarskoj osobe zainteresovane za bavljenje semenskom proizvodnjom podnose prijavu nadležnim lokalnim vlastima, dok se isto odnosi i na one koji žele da se posvete merkantilnoj proizvodnji. U tom procesu često se postiže određeni kompromis. Zahvaljujući takvom pristupu, Mađarska često ima površine pod semenskim suncokretom koje su znatno veće u poređenju sa našim kapacitetima.

„Neki podaci govore da se u Mađarskoj koristi samo 12% deklarisanog semena. Ali tamo postoje drugi mehanizmi. Ima jedna direktiva u Evropskoj uniji i sistem koji je najviše zastupljen u Francuskoj ili Belgiji gde se dozvoljava da se koristi seme sa tavana,“ dodaje Miklič. „Ali svi proizvođači hlebne pšenice moraju da plate određenu nadoknadu državi. Oni koji su mali proizvođači oslobođeni su nadoknada. Iz ovog fonda se novac vrati onima koji dokažu na osnovu deklaracije da su sejali sertifikovano seme. Sličan propis postoji u Velikoj Britaniji i njegova je svrha da se te pare ulože u stvaranje novih sorata i hibrida koji će biti prilagođeni za uslove koji vladaju u Velikoj Britaniji.“

Izvor: Poljoprivreda.info