Naslovna Poljoprivreda Voćarstvo i povrtarstvo Setva kreće, ali nedostaci naviru – šta domaćem agraru treba?

Setva kreće, ali nedostaci naviru – šta domaćem agraru treba?

57
0

Zbog suve i tople klime, setva i sadnja izvesnog povrća su krenule već u februaru. Polako se očekuje i setva drugih kultura. Očekuje se da će i ove godine biti posejano oko 120.000 do 130.000 hektara površine kako na otvorenom tako i u zatvorenom prostoru, kao što je to bilo i prethodnih godina, sa ciljem zadovoljenja domaćih potreba i izvoza povrća.

Image by Алексей Громов from Pixabay

Pre početka nove prolećne setve, dr Đorđe Vojnović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu podseća da je prošla godina bila izazovna za povrtarstvo, naročito zbog hladnog vremena i obilnih padavina u maju, kao i zbog jakih oluja praćenih gradom u julu, što je prouzrokovalo štetu, posebno na srednje kasnom i kasnom povrću.

Na koji sve način manjka poljoprivreda (dok setva traje)?

Prinosi su, kako je dr Vojnović naveo, bili niži za pet do preko 30%, u zavisnosti od lokaliteta i vrste povrća, ali bez obzira na to, proizveli smo dovoljno zdravstveno bezbednog povrća vrhunskog kvaliteta. „Naši povrtari godinama umеju, dokazano jе, da proizvеdu povrćе prеma standardima domaćih i stranih tržišta, i vеć dugo godina jе tеhnologija proizvodnjе, posеbno na otvorеnom polju, kod vеćinе profеsionalnih proizvođača na vrhunskom nivou,“ naglasio je dr Vojnović. „Na osnovu višеgodišnjеg prosеka očеkujе se da ćе ovе godinе povrćе zauzеti izmеđu 120.000 i 130.000 hеktara“.

Prema njegovim izjavama, proizvodnja u različitim oblicima zaštićenog prostora obuhvatiće od 5.000 do 6.000 hektara, od čega je oko 3.000 hektara privremeni zaštićeni prostor. Međutim, istakao je da te površine nisu dovoljne da bi se zadovoljile domaće potrebe, što dovodi do toga da naša zemlja značajno uvozi rano povrće, posebno iz Albanije, Severne Makedonije i Turske.

Prema zvaničnoj statistici, ukupna domaća proizvodnja povrća prošle godine iznosila je oko 1,2 miliona tona. Ona je obuhvatala 11 različitih vrsta namenjenih svežoj potrošnji ili potrebama prerade. Na okućnicama i u baštama proizvedeno je oko 400.000 tona raznolikog povrća. Dotično je bilo namenjeno potrošnji u domaćinstvu ili prodaji na zelenim pijacama.

Image by Katharina N. from Pixabay

Na domaćem tržištu završilo je od 700.000 do 800.000 tona najraznovrsnijeg svežeg povrća i 300.000 tona krompira, dok je ostatak izvezen.

Kvalitet uvek prevagne, ne količina

Stručnjak naglašava da bi mogli imati više povrća, ali da je potrebno uložiti napore u tom smislu. Rad na poboljšanju kapaciteta za skladištenje i preradu je ključan. Šire gledano, važno je uspostaviti lakši pristup kreditima za investicije u modernizaciju proizvodnje. Takođe, promocija domaćih proizvoda na stranim tržištima i stvaranje povoljnih trgovinskih uslova mogli bi doprineti povećanju izvoza i deviznog priliva. Sve ove mere zajedno bi stvorile osnovu za održiv rast i uspeh u sektoru proizvodnje povrća, istakao je dr. Vojnović. Pritom je i ukazao da ključne prepreke u povećanju proizvodnje povrća predstavljaju nedostatak radne snage i zastarela mehanizacija.

Image by Wolfgang Brauner from Pixabay

Dr. Vojnović apostrofira da je odabir odgovarajućeg sortimenta u povrtarstvu ključan faktor za postizanje visokog prinosa i kvaliteta. To je važno jer proizvodnja jednog hektara povrća može koštati i do 10.000 evra. A to ukazuje na visoke troškove u povrtarstvu, posebno kada se tome dodaju troškovi skladištenja. Inače, dotični mogu trajati i do osam do deset meseci kod nekih vrsta, kako bi se održao kontinuitet u isporuci i potrošnji svežeg domaćeg povrća na porodičnim trpezama.

Posebno je istaknuto da je u povrtarstvu važnije postići vrhunski kvalitet, a zatim stabilan prinos po jedinici površine. To se može postići odabirom sorti prilagođenih agroekološkim uslovima naše zemlje. Takođe, važno je saditi seme visoke biološke vrednosti, bez obzira na to da li se proizvodnja odvija na većim površinama ili u baštama i okućnicama.

Izvor: Dnevnik