Prosečni rokovi setve pšenice u Srbiji pomeraju se unazad, pa se aktivnosti koje su nekada obavljane sredinom oktobra, sada često izvode u novembru, a u nekim slučajevima čak i u decembru. Ovaj trend pomeranja optimalnih rokova traje već deset godina, iako je septembarsko vreme sa padavinama, kao i povoljni uslovi u oktobru, omogućilo poljoprivrednicima priliku za raniju setvu pšenice. Nedostatak kiše u pojedinim regionima, poput okoline Novog Sada, može predstavljati izazov za ravnomerno nicanje, ali se očekuje da setva krajem oktobra neće znatno uticati na dinamiku nicanja u poređenju sa novembarskom setvom.
Procenjuje se da se udio najkvalitetnijih sorti pšenice, poznatih kao poboljšivači, kreće između 15 i 20%. Dominantne sorte čine one na granici između hlebnih i osnovnih, sa udelom od 40-45%, dok preostali deo obuhvata sorte nižeg kvaliteta. Rukovodilac Odeljenja za strna žita na novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Milan Mirosavljević, obratio se za komentar. On ističe da je kvalitetno, deklarisano seme, proizvedeno u kontrolisanim uslovima i sa garantovanom klijavošću i masom hiljadu zrna, ključno za dobru proizvodnju. Ipak, za proteklu deceniju udeo deklarisanog semena smanjen je sa 60 na 35-40%. Pritom je tavansko seme sada prisutno u skoro dve trećine ukupne proizvodnje.
Dizel jeftiniji – kvalitetniji uzgoj pšenice
Iako su troškovi proizvodnje visoki, posebno kada je reč o ceni dizela, poljoprivrednici su prinuđeni da primenjuju mere štednje. To često uključuje smanjenu upotrebu đubriva i prelazak na manje kvalitetno seme. Mirosavljević napominje da, uprkos visokim troškovima, ulaganja u kvalitetno seme i pravilnu analizu zemljišta ne bi trebalo izostavljati. Korišćenje deklarisanog semena pruža prednosti poput ujednačenosti useva i smanjenja količine potrebnog semena, dok tavansko seme ne garantuje iste rezultate.
U Srbiji su subvencionisane analize zemljišta dostupne u većem broju opština. Ovo omogućava poljoprivrednicima da procene osnovne hranljive materije u zemljištu, kao što su azot, fosfor i kalijum. Ova analiza omogućava primenu optimalnih količina đubriva i može doprineti boljoj isplativosti i smanjenju nepotrebnih troškova. Mirosavljević smatra da neizvođenje ovih analiza, kao i upotreba nesertifikovanog semena, predstavljaju najveće greške koje poljoprivrednici prave. Neizvođenje analiza može dugoročno negativno uticati na prinose i kvalitet useva.
Ova promena u vremenskim uslovima, zajedno sa ekonomskim pritiscima, primorava poljoprivrednike da se pripreme kako treba. Drugim rečima, da prilagode svoje prakse i strategije u pogledu setve, upotrebe semena i đubriva. Sa sve većim pritiskom da se smanje troškovi, ulaganja u kvalitet ostaju ključni kako bi se obezbedila održivost i konkurentnost srpske poljoprivrede u budućnosti.
Izvor: Dobro jutro
