Optimalan rok da se obavi jesenja setva pšenice, prema stručnoj literaturi, je od 5. do 25. oktobra, sa mogućnošću produženja do 10-15. novembra, ali uz značajno smanjenje prinosa. Klimatske promene, posebno suša koja je trajala dva do tri meseca, mogu značajno promeniti ove rokove.
Sredinom septembra, obilne kiše su popravile stanje na njivama, ali se naredni period kada traje setva čini neizvesnim. Istovremeno, ratari se suočavaju sa visokim troškovima semena, đubriva, sredstava za zaštitu biljaka i goriva, što otežava predviđanje površina koje će ove jeseni biti zasejane pšenicom. Prošle godine, 625.000 hektara je bilo pod pšenicom, a ove godine je požnjeveno 2,9 miliona tona, što je 16% manje u odnosu na prethodnu sezonu. Ratarima se očekivanja o rastu otkupnih cena nisu ispunila, a sredinom septembra cena pšenice bila je niska, što nije pokrilo uložene troškove.
Pored toga, veliki problem predstavlja sve veće učešće nedeklarisanog semena, tzv. “tavankuše”, koje poslednjih godina čini čak 60% setve ozime pšenice. Nedeklarisano seme je neprovereno, skladišteno u neadekvatnim uslovima, unosi bolesti u zemljište i nije selektovano. Svi ti faktori dovode do manjih prinosa i povećane potrebe za herbicidima. Korišćenje sertifikovanog semena je važno za postizanje optimalnih prinosa i smanjenje negativnih posledica na otkup i preradu pšenice. Predlog za subvenciju od 17.000 dinara po hektaru za korišćenje sertifikovanog semena je pozitivan, ali mnogi smatraju da će ta pomoć stići prekasno.
Setva ili ne – kakvo seme koristiti?
Poljoprivreda ima svoja vremenska ograničenja, a odluke države koje su važne za setvu trebalo bi donositi odmah nakon žetve, a ne nakon što setva počne. Zbog neadekvatnog donošenja odluka, poljoprivrednici često osećaju posledice, jer nemaju olakšice i subvencije na vreme. Tranzicija i privatizacija prerađivačke industrije bez učešća primarnih proizvođača stvorila je suprotnosti u interesima između otkupljivača i poljoprivrednika, što otežava opstanak malih proizvođača. U agrarno razvijenim državama ovaj jaz je prevaziđen zakonskim rešenjima koja podržavaju sve učesnike u lancu proizvodnje hrane.
Setva pšenice je važna ne samo zbog prihoda ratara, već i zbog plodoreda i prehrambene sigurnosti. Kvalitet pšenice zavisi od korišćenja deklarisanog semena i ulaganja u agrotehniku. Subvencije i strateški podsticaji, poput najavljenih 17.000 dinara po hektaru, deo su potrebnih aktivnosti. Važno je i usmeravanje ka izvozu i domaćoj preradi, kao i razvoj stočarstva koje prati slične principe.
Srbija će ove godine imati dovoljno strateških poljoprivrednih proizvoda za domaće potrebe i izvoz. Ali su problemi i izazovi u poljoprivredi prisutni, uključujući niske cene i nepovoljnu klimu. Poljoprivrednici se nadaju boljim uslovima kroz izmene podsticajne politike i novu strategiju agrara. Na taj način bi prebrodili trenutnu krizu i osigurali dugoročnu održivost.
