Nakon dugog perioda suše od skoro dva meseca, Srednji Banat je konačno dočekao kišu, ali samo u malim količinama, nedovoljno da reši probleme poljoprivrednika. I dok se u drugim delovima Srbije najavljuju obilnije padavine, u Srednjem Banatu se još uvek čeka dovoljno kiše kako bi se pripremilo zemljište za setvu uljane repice. Ova kultura je prva koja se tradicionalno seje u jesen, ali trenutni uslovi onemogućavaju pripremu zemlje za setvu.
Sava Karanjac, poljoprivrednik iz Konaka, već šest godina uzgaja uljanu repicu na oko 30 hektara. Ove jeseni planira da ponovo zasnuje istu površinu ovom kulturom, ali se suočava sa problemima zbog suve i tvrde zemlje. Nedostatak padavina značajno otežava pripremu zemljišta, a Karanjac očekuje da će setva biti moguća tek krajem septembra, pod uslovom da padne nekoliko obilnijih kiša.
Iako je optimalni rok za setvu uljane repice obično kraj avgusta i početak septembra, poslednjih godina zbog sušnih uslova taj rok se pomera. Prošle godine setva je počela tek u oktobru, ali su prinosi uprkos tome bili zadovoljavajući, zahvaljujući stabilnoj ceni i činjenici da je kasnija setva pomogla da se izbegnu najgori efekti suše.
Semenske kuće: setva uljane repice „pomerena“ zbog klime
Predstavnici semenskih kuća potvrđuju da su poljoprivrednici trenutno neodlučni kada je u pitanju setva uljane repice. Ivica Živanov, promoter semenske kuće Pionir, obratio se medijima za reč na ovu temu. On napominje da je interesovanje za nabavku semena manje nego prošle godine. Ali bi, naglašava on, nekoliko obilnijih kiša moglo značajno uticati na odluke poljoprivrednika. Neki su, zbog loših prinosa u tekućoj sezoni, potpuno odustali od setve. Međutim, povoljniji vremenski uslovi mogli bi da promene tu odluku, ističe on.
Agronomi se slažu sa proizvođačima da je suša najveći problem. Dejan Sekulić, agronom PD Graničar iz Konaka, navodi da je za kvalitetnu pripremu zemljišta neophodno najmanje 50 litara kiše po kvadratnom metru, bez čega je setva praktično nemoguća. Iako se u prethodnim godinama setva uljane repice često obavljala van optimalnih rokova, stručnjaci upozoravaju da je teško predvideti kako će kasnija setva ove godine uticati na prinos. Sve zavisi od vremenskih uslova tokom zime i u kom će stadijumu biljke ući u hladni period.
U Srbiji se uljana repica gaji na oko 25.000 hektara, ali postoji potencijal za proširenje na 60.000 hektara. Najčešće se izvozi kao seme, dok je u Evropi ključni izvor jestivog ulja. Na svetskom nivou, najveći proizvođači uljane repice su Kina, Indija, Kanada i zemlje Evropske unije.
Izvor: Poljoprivrednik
