Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Ševarlić: PROPADAMO!

Ševarlić: PROPADAMO!

99
0

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji Miladin Ševarlić dao je izjavu za medije povodom trenutnog stanja u srpskom agraru. Zasigurno pogađate, ocene nisu pozitivne.

Poljoprivrednici u Srbiji su suočeni sa ozbiljnim ekonomskim izazovima zbog nepravedne raspodele državnih subvencija i značajnih razlika između cena poljoprivrednih proizvoda i troškova proizvodnje, istakao je Ševarlić.

Adama Srbija
Adama Srbija

On je pritom naglasio da je nezadovoljstvo poljoprivrednika Srbije, koji su izneli svoje zahteve tokom protesta prošle jeseni, i dalje prisutno, i da se nastavljaju pregovori sa Vladom Srbije. Profesor u penziji je primetio da su poljoprivredna udruženja u zemlji brojna i fragmentirana, te da imaju ograničen uticaj na politiku Ministarstva poljoprivrede, izuzevši pčelare koji su počeli da se organizuju na evropskom nivou.

„I prethodni režimi, a posebno aktuelni nije primenjivao odredbu iz Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju o izdvajanju 5% ukupnih poreskih prihoda u budžet poljoprivrede,“ naglasio je. „Pa je od 2013. do 2023. godine poljoprivrednicima zakinuto više od 1,2 milijarde evra. Sredstva IPARD-a EU su donacije i ne mogu se računati u agrarni budžet države, osim 25% koje je Srbija obavezna da doda tim sredstvima.“

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Ševarlić bez dlake na jeziku

Jedina godina kada je, kako je istaknuto, alocirano pet odsto budžeta za poljoprivredu bila je 2023. godina. Međutim, Ministarstvo poljoprivrede nije objavilo detalje o tome koliki deo tog iznosa je bio namenjen za izmirenje prethodnih dugova, a koliki za podsticaje u toj godini.

Ševarlić je naglasio da su rezultati poljoprivrednog popisa pokazali da sektor poljoprivrede, koji je najkompleksniji u privredi, suočava sa ozbiljnim izazovima, a da su jedino pčelari u ekspanziji zahvaljujući njihovoj dobroj organizovanosti i uticaju na politiku subvencija i proizvodnje.

Foto: Freepik/(photo

On je dodao da poljoprivrednici nemaju isti tretman kao strani investitori, koji dobijaju značajne subvencije, dok su cene inputa u poljoprivredi značajno porasle u odnosu na prihode od proizvodnje. Na primer, cena uree je u odnosu na 1975. godinu više nego trostruko porasla u odnosu na cenu pšenice, dok je cena dizela u odnosu na 1955. godinu više od sedam puta veća u odnosu na cenu pšenice, što stvara velike disparitete i predstavlja izazov za poljoprivrednike.

„Svi podaci su poražavajući“

Ševarlić je izneo stav da trenutni režim nije sposoban da podrži opstanak poljoprivrede bez značajnijeg učešća agrarnog budžeta, koje bi trebalo da iznosi deset odsto ukupnog budžeta.

popis
YouTube Screenshot
Izvor: TV Subotica

Kritikovao je upoređivanje rezultata nedavnog popisa poljoprivrede sa podacima ankete iz 2018. umesto sa podacima popisa iz 2012. godine, što je, po njemu, možda urađeno kako bi se umanjile izuzetno negativne tendencije u sektoru poljoprivrede od 2023. godine.

Naglasio je da su rezultati popisa pokazali zabrinjavajuće trendove, posebno smanjenje broja gazdinstava za deset odsto u odnosu na prethodne godine, što je rezultiralo gubitkom oko 50.000 ljudi u poljoprivredi.

Photo by Christian Chen on Unsplash

Ševarlić je izneo primere loše politike. Tu spada i zabrana izvoza pšenice uprkos visokoj ceni na domaćem tržištu. Ovo je, podsetio je, dovelo do obilnog uvoza i pada cena pšenice. Takođe je kritikovao odluku o subvencionisanju suncokreta umesto soje, i smanjenje subvencija za poljoprivredu. Dodao je kako je to imalo negativan uticaj na sektor.

Istakao je da otvaranje tržišta za uvoz poljoprivrednih proizvoda zbog procesa pridruživanja Srbije EU, uz neizvesnost oko datuma članstva, ima štetan uticaj na poljoprivredu. Treba uzeti u obziro to da postoji mogućnost da Srbija nikada ne postane članica EU. A politika uvoza dovodi do dodatnog narušavanja domaćeg tržišta.

foto: Pixabay, opština Negotin ima 70.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta
foto: Pixabay

Svi pogrešni potezi vlasti

Prema Ševarlićevim rečima, poljoprivreda je pretrpela štetu usled politike izjednačavanja subvencija po hektaru. Pritom se ignorisala činjenica da su prinosi različiti u ravničarskim i brdsko-planinskim područjima. Ovoo je doprinelo emigraciji stanovništva iz brdskih krajeva. Izrazio je zabrinutost zbog stanja u stočarstvu. Posebno je tim povodom naglasio drastično smanjenje stočnog fonda i neisplaćivanje subvencija za autohtone rase. To dodatno otežava situaciju u sektoru i dovodi do uvoza mesa i mleka.

Ševarlić je ukazao i na propuštenu priliku Srbije da iskoristi status „bez GMO“ kao marketinški adut za izvoz hrane, što bi moglo biti privlačno kupcima. Takođe je kritikovao državu zbog korišćenja najplodnijih zemljišta za izgradnju infrastrukture poput auto-puteva, ističući negativne posledice po poljoprivredu i okolinu.

AI generisana fotografija
Softver: Hotpot.ai

Podsetio je na smanjenje poljoprivrednih površina zbog urbanizacije, industrije, saobraćajnica i drugih namena, što dodatno pogoršava situaciju. Naglasio je značaj popisa poljoprivrede i studija koje će analizirati stanje i predložiti strategije oporavka poljoprivrede u Srbiji.

Izvor: Beta