Godina 2024. donela je velike izazove srpskim poljoprivrednicima, zbog suša, nedostatka padavina i visokih temperatura. Ovi faktori su značajno smanjili prinose, dok su visoki troškovi inputa i niske otkupne cene dodatno pogoršali situaciju. Navodnjavanje je, zbog visokih troškova, bilo gotovo neisplativo, što je dovelo do toga da mnogi poljoprivrednici završe ovu sezonu u finansijskim gubicima.
Prva polovina godine, naročito proleće, bila je izrazito sušna, sa prosečno samo 10 do 12 kišnih dana po kvartalu. U drugom kvartalu zabeležen je nešto veći broj padavina, naročito u junu, sa 15 do 18 kišnih dana u Vojvodini. Međutim, tokom letnjih meseci temperature su porasle, dok su padavine bile ispod proseka, sa samo 5 do 7 kišnih dana u julu i avgustu. Ovi nepovoljni vremenski uslovi značajno su uticali na smanjenje prinosa.
Žetva pšenice u 2024. pokazala je osrednje rezultate, sa prosečnim prinosom od 4,5 tona po hektaru, što je ispod proseka iz prethodnih godina. Kukuruz je pretrpeo velike štete, naročito u Vojvodini, gde je prosečni prinos bio 6-7 tona po hektaru, dok su pojedina područja prijavila još niže prinose. Soja je među najpogođenijim kulturama, sa prinosima između 2,5 i 3,2 tone po hektaru, usled nedostatka padavina tokom ključnih faza rasta. Suncokret, otporniji na sušu, zabeležio je nešto bolje rezultate, sa prosečnim prinosima od 3,5 do 4 tone po hektaru.
Suša, padavine, prinosi – pojašnjeno u detalj
Na Produktnoj berzi u Novom Sadu, cene poljoprivrednih proizvoda beležile su porast u drugoj polovini godine. Cena kukuruza dostigla je 22 dinara po kilogramu, pšenice 24,5 dinara, dok je soja dostigla cenu od 59 dinara po kilogramu, što je značajan rast u poređenju sa početkom godine. I pored rasta cena, smanjeni prinosi otežali su položaj mnogih poljoprivrednika.
Proizvodnja voća, posebno jabuka i šljiva, bila je znatno pogođena sušom, sa prinosima nižim za 15-20% u poređenju sa prethodnom godinom. Manjak padavina, suša i visoke temperature u fazama cvetanja i razvoja plodova negativno su uticali na kvalitet voća.
Proizvođači povrća, poput paradajza i paprike, suočili su se sa dodatnim troškovima navodnjavanja kako bi održali kvalitet plodova. Na primer, u selu Ruski Krstur, koje je poznato po paprici rogi, otkupne cene plodova prve klase kretale su se između 80 i 110 dinara po kilogramu. Pritom su na pijacama prodavani po cenama od 200 do 300 dinara.
Godina 2024. je bila posebno izazovna za srpsku poljoprivredu. Očekuje se da će klimatske promene nastaviti da predstavljaju ozbiljan problem. Prilagođavanje novim vremenskim uslovima postaje ključno za dugoročnu održivost poljoprivrede u Srbiji.
Izvor: Poljoprivrednik
