Sezonci u Srbiji iz Uzbekistana i Egipta

I ove godine, sezonci širom sveta dolaze u Srbiju da zarade koji evro branjem voća i povrća na domaćim poljima i u voćnjacima. I na poljoprivrednim plantažama, a posebno na onim gde se beru šljive, kupine i borovnice, ponekad i paprike ili paradajz, radi sve više stranaca. Dobar broj istih dolazi iz zemalja u regionu, pretežno zemalja bivše Jugoslavije. Međutim, u pojedinim predelima Srbije, posebno na jugu zemlje, mogu se zapaziti i radnici iz udaljenih delova sveta. Za sad ih je najviše zabeleženo iz Uzbekistana i Egipta.

Zašto sezonci iz svih zemalja dolaze kod nas?

Prema podacima portala „sezonskiposlovi”, od januara prijavljena su 564 stranca sa nesrpskim državljanstvom na sezonskim poslovima u poljoprivredi. Ipak, od početka rada elektronskog softvera za prijavljivanje evidentirano je ukupno 81.914 sezonskih radnika. Nadležni ističu da ne prijavljuju svi poljoprivrednici radnu snagu preko ovog portala. Naime, prijave mogu da rade i privatne agencije za zapošljavanje. Samim tim, broj angažovanih stranih sezonaca u Srbiji je zasigurno mnogo veći.

Stručnjaci iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj NALED ističu da strani radnici gotovo da nisu bili angažovani na sezonskim poslovima u poljoprivredi do 2021. godine. „Nakon toga beleži se trend rasta broja prijava. Tokom poslednje dve godine, broj stranaca se ne razlikuje u velikoj meri. Međutim, može se konstatovati da u odnosu na prvu polovinu 2022. kada je bio angažovan 491 radnik, ove godine taj broj je uvećan za 70 prijava. To znači da su u toku 2023, preciznije rečeno do sada, angažovana 564 stranca sa nesrpskim državljanstvom na sezonskim poslovima u poljoprivredi,“ saopštavaju iz NALED-a.

Po podacima Alijanse, ukupan broj prijavljenih sezonskih radnika ove godine u Srbiji iznosi 22.862. Ovaj podatak pokazuje da je procenat angažovanih stranaca mali u odnosu na srpske državljane.

Sezonski rad u Srbiji pojašnjen

Što se tiče sezonskih poslova u Srbiji, oni se mogu obavljati na osnovu ugovora o radu na određeno vreme. Tu figurira i ugovor o privremenim i povremenim poslovima. Međutim, posebna evidencija o angažovanju radnika po ovim ugovorima se ne vodi.

Dotična situacija je jedan od razloga zašto je uvođenje e-sistema bilo od velike koristi domaćem agraru. Radnici danas imaju sigurnu naknadu, penzijsko i osiguranje u slučaju povrede na radu. Ključno je reći da mogu steći i pravnu sigurnost, iako ne postoji pisani ugovor. Ovo je moguće jer je sama registracija na portalu dovoljan dokaz. Naravno, radnici imaju puno pravo i da traže pisanu potvrdu poslodavca, ukoliko žele.

Privreda ove godine ima niže administrativne i finansijske troškove. Pride, država je dobila uređen sistem, bolju efikasnost kontrole i naplate, nižu sivu ekonomiju, te veće zapošljavanje i poreske prihode. S obzirom na to da je angažovanje na sezonskim poslovima rad van radnog odnosa, na njih se ne primenjuju posebni uslovi za zapošljavanje stranaca. Bitno je naglasiti da za sezonce važe isti uslovi kao i za državljane Srbije.

Izvor: Politika