Struka nalaže da je kontrola pesticida u Srbiji na izuzetno malom nivou. Vodeći profesionalci upozoravaju na štetni uticaj neadekvatne primene preparata za zaštitu, kao i zdravstvene probleme koje ovakva praksa donosi.
Na koji način kontrola pesticida pomanjkava?
Miloje Pavlović, magistar zaštite bilja, tvrdi da potrošači nemaju adekvatni način da provere kako je tretirano neko voće koje su nabavili. „Kada je usvojen Zakon o zaštiti bilja, još 1999. godine, sve je do detalja bilo propisano. Od registracije preparata, aktivnih materija, rastvarača, uvoza, tehničkih i kadrovskih uslova za proizvodnju pesticida, kao i uslova za maloprodaju i veleprodaju,“ naglasio je. „Sve je objašnjeno, samo kontrolu ostataka pesticida ne kontroliše niko. Iako se navodi da tu kontrolu vrše regionalni zastupnici za poljoprivredu, to nije tačno.“
Na temi sertifikata o ispravnosti hrane, Pavlović dodaje da se analiza za dobijanje ovog dokumenta ne vrši na sve pesticide. Kako navodi, trenutno se samo obavlja analiza na preparate koji više nisu u upotrebi ili su odavno zakonom zabranjeni. „Odgovorno tvrdim da nema nikoga u našoj državi ko ozbiljno radi na kontroli upotrebe pesticida,“ istakao je Pavlović. „Dešava se da ih ljudi nabavljaju u maloprodaji i da ne znaju kako da ih upotrebe, a nisu svesni koliku štetu mogu da naprave.“
Nedostatak pravilne edukacije
Trenutni stručnjaci na polju agronomije se slažu da i kod proizvođača i potrošača nedostaje propisna edukacija na temu pravilne primene pesticida. „Nestručnom primenom pesticidi mogu da ugroze biljke, životinje, pre svega insekte, pa čak i ljude. To su otrovi i ako se koriste nestručno mogu da naprave veliku štetu,“ izjavio je Pavlović. Pritom je naglasio i da poreklo pesticida igra ulogu u njegovoj efektivnosti i potencijalnom toksicitetu. Upozorio je na pesticide koji u svom sastavu imaju aktivne materije poreklom iz Kine i Indije, koji ne dolaze od proverenih domaćih ili međunarodnih proizvođača.
Sem količine primene pesticida, stručnjaci naglašavaju da se mora poštovati i karenca, odnosno period koji mora da protekne između primene preparata i berbe prinosa. Pritom, ne smeju se zaboraviti zaštita mikroorganizama korisnih po biljku, kao ni bezbedno odlaganje ambalaže pesticida.
Domaći proizvođači pesticida
Prema najnovijim podacima bonitetne kuće CompanyWall, proizvodnjom pesticida se u Srbiji bavi 22 preduzeća, sa primetnim finansijskim uspehom. Primera radi, Agrosava, koja posluje već 33 godine, je samo u prethodne dve godine ostvarila dobit od preko 626 miliona dinara. Kompanija ima jednu od od najsavremenijih fabrika u istočnom delu Evrope za formulisanje granulisanih, tečnih i praškastih pesticida. Pritom, u sklopu fabrike postoji i centar za doradu semena sa sušarom, kao i skladište za seme kapaciteta od 5.000 paletnih mesta. Tu se nalaze i pogon za proizvodnju plastične ambalaže, štamparija, laboratorije i distributivni centar za pesticide.
Agrosavini stručnjaci prilaze tržištu pesticida veoma oprezno, sa fokusom upravo na edukaciji poljoprivrednika. Na društvenim mrežama i zvaničnim internet prostorima kompanije postoji sijaset pisanog i video sadržaja nastalog upravo u svrhe podučavanja pravilnoj primeni pesticida.
Izvor: AgroTV
