Nekada su domaćinstva merila svoju snagu po broju stogova sena iza štale, ali taj način čuvanja stočne hrane polako postaje prošlost. Slaganje stogova, veština koja je nekada bila uobičajena, danas se sve ređe viđa, jer većina stočara više ne priprema hranu za stoku na taj način. Kraj avgusta je vreme kada se poslednji suvi naviljci i plastovi sena dopremaju sa livada i lucerišta i slažu u stogove, kako bi se obezbedila hrana za stoku tokom zime.
Ranko Đalović iz sela Vlakča kod Topole govori o ovoj tradicionalnoj veštini, koju je naučio na Baniji pre nego što je devedesetih godina izbegao u Šumadiju. Na iznajmljenoj zemlji, Ranko je izgradio sopstveno gazdinstvo, gde i dalje praktikuje slaganje stogova sena. On objašnjava da je najvažniji deo pripreme stogova „temelj“ koji mora biti dovoljno širok i podignut od zemlje, kako bi seno bilo zaštićeno od vlage. Ovaj proces se često naziva „denuti“ ili „đenuti“ seno.
Slaganje sena „po starinski“: evo detalja
Osnovu stoga čini „rogodža“ ili „rozga“, drveni stub koji je dovoljno debeo i prav, poput stabla bez grana. Ovaj stub se zašilji i duboko pobode u zemlju. Rogodža mora biti visoka onoliko koliko je planirano da bude visina stoga. Oko nje se slaže kamenje, a zatim se postavljaju manje rogače ili daske, kako seno ne bi dodirivalo zemlju i bilo izloženo vlazi od kiše ili snega. Ovaj raspored omogućava i ventilaciju stoga.
Formiranje stoga zahteva najmanje dvoje ljudi. Jedan radnik formira stog složivši seno oko rogodže u slojevima, dok drugi radnik dodaje naviljke suve trave ili deteline sa prikolice. Proces je naporan, jer se obavlja po suvom i sunčanom vremenu, bez kiše i vlage. Slojevi sena se utabavaju kako bi se što bolje složili, a od trećine visine stog se sužava u kupasti oblik, čime se omogućava bolja zaštita od kiše.
Prema stručnim savetima, seno se dene kada sadrži između 18 i 22 odsto vlage. Završen stog se pokriva na vrhu, a seno sa strane se „očešlja“ grabuljama, kako bi površina stoga bila glatka i omogućila da kiša klizi niz stog. Stokari koji imaju slobodno puštenu stoku moraju ograditi stogove kako životinje ne bi oštetile seno.
Stogovi se seku vertikalno
Stogovi se postavljaju najmanje pedesetak metara od kuće, štale i drugih objekata, kao mera zaštite od požara. Oko stogova se kopaju kanali za drenažu, kako bi se obezbedilo odvođenje vode. Preporučuje se da stogovi budu na oceditom zemljištu.
Zimi se stogovi načinjaju jedan po jedan. Seno se seče vertikalnim noževima, odozgo nadole. Iako spolja seno može izgledati tamno, unutrašnjost je sveža i zadržava miris, kao da je tek pokošeno. U savremeno doba, većina ljudi koristi baliranje za čuvanje sena. Upravo zbog toga retko ko danas zna da pravi stogove sena na tradicionalan način, kao Ranko i njegova supruga Ana.
Izvor: Dobro jutro
