Šljiva, često nazivana „plavim blagom“, ove godine neće doneti značajan profit voćarima u valjevskom kraju zbog niske otkupne cene koja se kreće između 20 i 30 dinara po kilogramu, najčešće oko 23 ili 24 dinara. Takva cena ne obećava pokrivanje osnovnih troškova proizvodnje, a kamoli ostvarivanje zarade. Na nedavno održanom Sajmu šljiva u Osečini, voćari su ukazali na ovaj problem, ističući da će mnogi jedva pokriti troškove berbe.
Izvor: Srbija u kadru
Branko Ivković, proizvođač iz Gornjeg Crniljeva, istakao je da je rod ove godine bio odličan, uprkos manjoj šteti od grada i suše, ali da niska cena ne omogućava zaradu. On naglašava da bi realna otkupna cena trebalo da bude najmanje 40 dinara po kilogramu, što bi omogućilo pokrivanje troškova i ostvarivanje zarade. Ipak, Ivković ne planira da smanjuje zasade, u nadi da će sledeća godina doneti bolju cenu.
S druge strane, Živojin Pavlović iz Sirdije ove godine se suočio s ozbiljnim štetama na svojim zasadima. Grad je uništio gotovo celokupan rod na njegovih 2,8 hektara šljiva sorte stenlej i požegača, te će jedva skupiti dovoljnu količinu za pravljenje rakije. Prošle godine mraz je prepolovio njegov prinos, a ove godine grad je desetkovao ono što je ostalo. Pavlović se nada da bi državna subvencija u vidu sadnica mogla da mu pomogne da obnovi svoje zasade.
Kako nam se drži šljiva?
Prema rečima stručnjaka, ovogodišnji rod šljive na području Kolubarskog upravnog okruga je na nivou proseka ili nešto iznad. Kako navode, voćnjaci daju prinose od šest do 6,5 tona po hektaru, dok intenzivni zasadi daju do 15 tona po hektaru. Kvalitet plodova je dobar, uprkos nepovoljnim uslovima poput rane vegetacije, niskih temperatura tokom cvetanja, štete od grada i suše. Srđan Stanojlović, savetodavac za voćarstvo, ocenjuje da je tržišna cena šljive ispod svakog nivoa, ali da stručnjaci nemaju mogućnost da utiču na tržišne uslove.
Jovan Milinković, takođe savetodavac, dodaje da je ova godina bila specifična. Kako navodi, razlikuje se od prethodnih godina zbog ranijeg početka vegetacije i kasnih prolećnih mrazeva koji su oštetili zasade u nižim predelima. Uprkos tome, kvalitet šljive je dobar, iako su plodovi zbog nedostatka vlage nešto žilaviji. Ali, kako apostrofira on, šljive koje beru imaju visoki sadržaj suve materije i šećera. Međutim, potražnja za šljivom je veoma slaba, a zalihe suve šljive od prethodne godine dodatno smanjuju interesovanje za otkup.
Milinković upozorava da niske otkupne cene mogu destimulisati voćare da podižu nove zasade šljiva. Naknadno apeluje na državu da pronađe način da se dobar rod zaštiti od prerađivača koji diktiraju nepovoljne uslove otkupa.
Izvor: Politika
