S obzirom na katastrofalno stanje na trenutnom tržištu ove kulture, neko bi pomislio da šljiva nema toliki značaj u srpskoj kulturi koji i inače uživa. Naravno, kad se ubroje mnoge manifestacije vezane za ovo voće, jasno je da to nije slučaj.
„Država je 1867. godine izvezla oko 4.000 tona suvih šljiva, zaradivši 84.000 dukata, da bi dve decenije kasnije količina izvezenih suvih šljiva bila deset puta veća“, ističe Zoran Keserović u svom intervjuu za BBC. Srbija je danas, podsetićemo, treća zemlja po proizvodnji šljiva. To mesto zauzima tik iza Kine i Rumunije. „Najviše šljivika je oko Valjeva, grada na zapadu Srbije, potom u Šumadiji, a sve je više plantaža i u Vojvodini. Mi smo napravili veliki iskorak u voćarstvu, Evropa i dalje nema uslove poput naših i trebalo bi da iskoristimo tu prednost. A opet, sve se nekako radi stihijski, što je poražavajuće, mada važimo za šljivarsku zemlju”, ističe Keserović, ne bez lamenta.
Šljiva je danas kocka
Prema podacima Privredne komore Srbije, ovo plavo voće proteklih godina stizalo je najviše do ruskog, austrijskog, hrvatskog i nemačkog tržišta. Voćar Dobrivoje Jovanović je godinama izvozio u Rusiju. Međutim, nakon invazije Moskve na Kijev 24. februara 2022, morao je da potraži nova tržišta. Kako objašnjava za BBC, rusko tržište je potpuno stalo. Preorijentisao se, ističe, na evropske i arapske zemlje.
„U prvim danima rata, mnogi kamioni puni robe iz Srbije ostali su zarobljeni u ukrajinskoj ravnici. Potom se išlo alternativnim, dužim putevima, preko Litvanije i Letonije ili preko Poljske i Belorusije,“ dodaje zabrinuti voćar. On je svoj posao nasledio od oca danas ima oko 6 hektara zemlje pod šljivama. Vlasnik je i kompanije koja se, pored proizvodnje, bavi otkupom i preradom suvih šljiva. Po njegovim rečima, godišnje izvozi i do 1.500 tona ovog voća. „Rod je bio slab, ali kvalitetan i uspeli smo da napravimo pekmez i rakiju, a količina suvih šljiva bila je slična kao i prošle godine, ali je otkupna cena bila gotovo 50% veća, što je problem. Nije ništa bolje ni na svetskom tržištu, pa je pitanje koliko ćemo biti konkurentni – sve je jedna velika kocka,“ zaključuje Jovanović.
Izvor: BBC Srbija
