Klimatske promene imaju sve veći uticaj na poljoprivredu u Srbiji, a to se posebno manifestuje u voćarstvu, i.e. na šljive. Zabeleženi su brojni slučajevi kada je voće procvetalo u nesvakidašnjem periodu, kao što je to bio slučaj sa cvetanjem voća u kasnu jesen ili pojave biljaka koje nisu karakteristične za određeno područje, poput banana u Šumadiji. Uz to, suša je već treću godinu za redom ozbiljno uništila prinose u voćnjacima.
Neki stručnjaci smatraju da klimatske promene dovode do nestanka starih sorti voća ili njihovog smanjenog rasprostranjenja. Na primer, sorta šljive madžarka (požegača) suočava se sa problemima, ne samo zbog klimatskih promena, već i zbog bolesti, poput šarke šljive. Takođe, klimatske promene negativno utiču na jagodasto voće, uključujući maline, kupine i borovnice, što rezultira smanjenjem proizvodnje.
Mogu li se rešiti šljive kako treba?
Dr Aleksandar Leposavić, predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije i stručnjak sa čačanskog Instituta za voćarstvo, savetuje voćarima da nastave sa sadnjom tradicionalnih sorti voća, kao što su šljive, jabuke, trešnje i višnje, uprkos visokim temperaturama koje pogađaju Srbiju. Preporučuje da se ove sorte pomalo modifikuju i, ako je moguće, obezbedi voda za navodnjavanje. Pored toga, sve veći broj proizvođača odlučuje se na postavljanje protivgradnih mreža i mreža za zasenu kako bi zaštitili svoje zasade od ekstremnih vremenskih uslova.
Kada je reč o najprofitabilnijim vrstama voća, Leposavić je bio jasan. On navodi da su ove godine voćari u Srbiji imali dobre rezultate sa višnjama. Ovo je posebno tačno kad se u obzir uzme svetska tržišna situacija sa malinama. Malina, i dalje, ostaje kraljica srpskih voćnjaka, te se savetuje da voćari nastave da je sade i gaje. Takođe, Leposavić smatra da bi bilo korisno revitalizovati zapuštene zasade, dok jabuka predstavlja veći izazov zbog različitih problema u proizvodnji. Šljiva, kao nacionalna voćna vrsta, ostaje preporučena za sadnju, jer je dobro prilagođena uslovima u Srbiji.
Izvor: Dnevnik
