Konsultant Dragan Stijepović iz agencije Smart IPARD je prokomentarisao odnos prema podsticajima u poljoprivredi (i šta ga održava). Prema njegovim rečima, saradnja se ne završava samo na apliciranju za jednu vrstu podsticaja, već se dugoročno traje i gradi. Pritom, taj tip saradnje se stiče kroz poverenje i preporuke poljoprivrednika.
Sedište agencije Smart IPARD locirano je u Novom Sadu, gde već nekoliko godina uspešno priprema i sprovodi projekte u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Njihove aktivnosti obuhvataju pretežno projekte finansirane iz IPARD fonda i takozvanog projekta Svetske banke, ali i druge izvore sredstava.
IPARD predstavlja instrument Evropske unije koji se pruža državama s pretpristupnim statusom kako bi postigle evropske standarde i unapredile konkurentnost u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Do sada je u Srbiji primenjen program IPARD II, a u februaru ove godine planira se raspisivanje prvog poziva iz IPARD III programa. U svim javnim pozivima, koji obuhvataju nabavku mehanizacije, izgradnju i opremanje farmi, plastenika, voćnjaka, preradu poljoprivrednih proizvoda, te ulaganje u ruralni turizam, prioritet imaju žene i poljoprivrednici mlađi od 40 godina.
Smart IPARD i podsticaji: detaljnije
Dragan Stijepović naglašava značaj informisanja poljoprivrednika o pravilnom korišćenju podsticaja jer se kroz njih postiže smanjenje troškova proizvodnje. To je, kako ističe, dugotrajno jedini način da se ostvari pozitivan rezultat u poljoprivrednoj proizvodnji.
„Za opstanak u ovom poslu, potrebno je koristiti podsticaje za sva ulaganja u poljoprivredu – lokalne, pokrajinske, nacionalne, programe EU… Za optimalno korišćenje svih dostupnih podsticaja, poljoprivrednici moraju naučiti da planiraju svoje poslovanje minimum godinu ili dve unapred, kako bi svoja ulaganja uskladili da dostupnim programima podrške i zbog toga je važno na vreme se i kontinuirano informisati,“ apostrofirao je Stijepović.
U nastavku, dodao je kako Smart IPARD informiše poljoprivrednike. „Informisanje je putem internet stranice, društvenih mreža, elektronske pošte ili ličnim kontaktom.. Sadržaji putem interneta su usmereni ka svima. Oni služe pre svega za obaveštavanje o raspisanim pozivima, rokovima i ko može da ih koristi. Lični kontakt se uglavnom odnosi na poljoprivrednike sa kojima je već uspostavljena poslovna saradnja i agencija već zna šta je poljoprivredniku potrebno,“ naglasio je.
Što ličnije, to ekonomičnije
Dragan Stijepović ističe da je uvek najbolji način saradnje lični kontakt, odnosno sastanci u agenciji ili posete poljoprivrednom gazdinstvu. Na tim sastancima, kako dodaje, agencija i poljoprivrednik zajedno donose odluku o korišćenju određenih podsticaja. Takođe, naglašava da će agencija uspostaviti saradnju s poljoprivrednikom jedino ako je sigurno da poljoprivrednik ispunjava uslove za ostvarivanje prava na podsticaj. Pritom odabrana vrsta podsticaja mora biti u najboljem interesu za poljoprivrednika.
„Izbor konkursa za koji traba aplicirati pre svega zavisi od toga da li poljoprivrednik ostvaruje pravo na učešće. Ovo je važno reći pošto postoji jasno razgraničenje između nacionalnih mera i sredstava iz EU. Svakako je od velike važnosti edukacija poljoprivrednika, kao i korišćenje konsultantske podrške,“ naglasio je Stijepović. „Smart IPARD je, recimo, uz podršku Projekta „Velika mala privreda“ koji finansira USAID, a sprovodi ACDI/VOCA, organizovao niz obuka namenjenih poljoprivrednim gazdinstvima i malim i srednjim preduzećima iz sektora voća, povrća i proizvodnje opreme. Reč je obukama za izradu poslovnih planova, aplikacija za kredite banaka i podsticaja iz budžeta AP Vojvodine, Republike Srbije, IPARD fonda, projekta Konkurentna poljoprivreda Srbije…“
Izvor: AgroTV
